Vanila

Vanila

Zahvaljujući svom nežnom, osvežavajućem mirisu, vanila se smatra jednim od najfinijih i najprijatnijih začina. Posebno je odgovarajuća kao začin u konditorskoj industriji, a miris joj je veoma pogodan za različite vrste kremova, sladoleda, kolača, bombona, i td. Vanila daje poseban i istančan ukus i različitim likerima i cigarilosima. Blagorodan miris biljke vanila dolazi iz porodice orhideja, i jednina je biljka koja se iz te porodice koristi u kuhinji.

Vanila je tropska orhideja puzavica, sa dugim, zelenim i mesnatim stablom, koje ima puno grana, a koje se zakrepljuju za stablo drveta, slično drugim parazitskim biljkama. Cvetovi biljke su žuti do narandžasti, i rastu u grozdovima. Dnevno cveta po jedan cvet. Period cvetanja je dva meseca.

Istorija vanile

Vanila od prastarih vremena sakuplja lovorike i popularnost, a najpoznatija je po tome, što je seksualni stimulator.

Asteci su koristili vanilu za pripremu njihovog kraljevskog napitka xocolatl, koji predstavlja mešavinu zrna kakaoa, vanile i meda, i smatran je moćnim afrodizijakom. Naziv vanila dolazi od španske reči vainilla, što u prevodu znači vagina ili mahuna. Zemljama porekla se smatraju Meksiko, Panama i Zapadna Indija. U Evropi se o njoj saznaje čak tokom XVI veka, nakon što je konkvistador Ernan Kortez ušao u prestonicu Asteka sa malom četom.

Imperator Montesuma je predložio belom čoveku, u znak mira i dobrih namera, ritualni napitak, pripremljen od čokolade i začinjen vanilom. Nakon toga, Evropljani prenose vanilu i u druge tropske oblasti, ali, na nesreću, ne uspevaju da dobiju plodove ni na jednom mestu.

Na kraju, 1836. godine, belgijski botaničar Čarls Moren (Charles Morren) otkriva da se cvetovi vanile ne oprašuju sami, već je potrebna ljudska intervencija. Tokom 1841. godine, na francuskom ostrvu Reunion, Edmond Albijus (Edmond Albius) usavršava metodu veštačke oplodnje, koja se i danas koristi. Ručno prašenje vanile i dodatna ručna obrada i fermentacija određuju visoku cenu začina. Vanila počinje da daje plodove tri godina nakon zasađivanja, i daje ih 35-40 godina.

Začin vanila

Prvi, kojima je palo na pamet da dodaju vanilu u jela, su bili kuvari na dvoru engleske kraljice Elizabete I.

Gajenje vanile

Po svojoj prirodi, vanila je višegodišnja lijana. Ona se zakrepljuje za grane drveća, obavija ih i raste, izdižući se prema njihovoj kruni. Vanila ima velike bele ili sa zelenim primesama cvetove. Cveta samo jednom godišnje, i praše je mali insekti roda Melipona i određena vrsta kolibrija, koji živi samo u Meksiku. Upravo zbog njih, Meksiko je dugo imao čvrst monopol nad gajenjem vanile. Danas se vanila gaji na ostrvu Madagaskar, u državama Karipskog zaliva, i u Šri Lanci. Praši se veštački.

Delovima koji se koriste se smatraju plodovi vanile. Njene mahune su dužine 15-25 cm i širine 4-8 cm. Važno je da se pokidaju nezrele da se ne bi otvorile. Tehnologija iziskuje da se cvetovi vanile puste u vruću vodu 20 minuta, nakon čega se uvijaju u vunene krpe, pri temperaturi od oko 60 stepeni. Na kraju se plodovi vanile suše na suncu 1.5-2 meseca. Interesantna je činjenica da, da bi kupio jednu košulju, koja košta 7.5 dolara, jedan čovek na Madagaskaru treba da proizvede 10 kg vanile.

Kao finalni proizvod, vanila se koristi obično u prahu ili mlevena, ili sjedinjena sa šećerom, u odnosu 1 mahuna na 0.5 kg šećera. Hemijski sastav u plodovima vanile je sa sadržajem od oko 3% vanilozida, koji se prilikom fermentacije raspada na vanilin i vaniol, piperonal i određene količine aromatičnih supstanci u vrlo malim količinama - anisovo etarsko ulje, ulje cimeta, tanine.

Primena vanile

Veštačka zamena za vanilu se naziva vanilin. On je manje aromatičan, jer se u prirodnoj vanili, osim vanilina, sadrže i mnoge druge prirodne aromatične supstance. Esencija vanile se dobija filtriranjem usitnjenih zrna kroz alkohol i vodu, slično proizvodnji kafe. Esencija vanile je vrlo jaka. Koristi se za pripremu deserata, kremova, sladoleda. Ako dodate malo vanile u šećer u prahu, dobićete vrlo aromatičan šećer u prahu, pogodan za različite kolače i slatkiše.

Cvet vanile

Vanila se široko primenjuje i van oblasti kulinarstva, i sirovina je u proizvodnji parfema. Evropljani preferiraju da koriste zrna, dok je u Severnoj Americi esencija više na ceni. Najbolje je da se vanila čuva i hermetički zatvorenoj posudi. Trikovi za čuvanje kazuju, da će vanila najduže izdržati i sačuvati svoja svojstva, ako se ukopa u šećer. Tako se aromatizovani šećer može koristiti nakon 2-3 nedelje, kao dodatak kafi ili čaju.

Poboljšajte ukus svežeg mleka vanilom, količine na vrh noža. Dodajte malo vanile u crni čaj, i dobiće vrlo interesantan miris i ukus.

Koristi od vanile

Mnogi ljudi, a posebno žene, su navikli na misao da se slatko uklanja stres, i jedu slatko svaki put, kada su nervozni. Miris vanile podstiče osećaj radosti, i daje osećaj sitosti. Vanila je vrlo korisna za žene, jer pomaže da se ublaže simptomi u vreme ciklusa. Osnovna korist od vanile je njeno umirujuće dejstvo. Ona je u stanju da poboljša raspoloženje i podigne tonus.

Slatka aroma vanile ima opuštajuće dejstvo, uklanja nervnu napetost, potiskuje negativne misli, budi kreativnost, intuiciju i optimizma. Aromatična kiselina, koja je osnovni sastojak etarskog ulja vanile, ima blagotvorno dejstvo na kožu. Kod bolova u mišićima i napregnutosti, može se koristiti ekstrakt vanile umesto etarskog ulja. Ekstrakt vanile poboljšava varenje, potiskuje bol, opušta, smanjuje upale i sprečava infekcije.

Ukoliko ste imalo loš dan, a uveče Vam predstoji važan sastanak, koristite puter sa mirisom vanile i sve će biti u redu. Mirisna lampa sa nekoliko kapljica vanile ili sveća sa mirisom vanile će smiriti čak i neposlušnu decu.

Tokom XVIII veka, vanila je dobila popularnost kao moćan afrodizijak. Kupka sa vanilinim uljem budi osećajnost, i idealno je sredstvo da podsetite dragu osobu, da romantika ne treba da se zaboravi zbog svakodnevne rutine. Sjedinite pola šolje tečne pavlake sa kapljicom ulja od ruže i tri kapljice vanile. Smesu sipajte u kadu i dobro promešajte.

Komentari

Pošalji
0
Ukupno glasalo: 0
5 0
4 0
3 0
2 0
1 0
Oceni:

Popularni članci danas

Povezani recepti