Hmelj

Hmelj

Hmelj /Humulus lupulus L./je višegodišnja zeljasta biljka, koja ima dugo puzeće korenje. Stablo mu može dostići visinu do 6 m, a cvetovi hmelja podsećaju na šišarke, koje kada u potpunosti procveta, može dostići veličinu do 5 cm. Plod hmelja podseća na jajasti spljošteni orah. Cveta od maja do oktobra.

Hmelj raste u blizini zmimzelenih šuma i žbunovima blizu potoka i reka. Može se naći u celoj zemlji na 1000 metara nadmroske visine. Takođe, ima ga i u celoj Evropi. Najširu upotrebu hmelj ima kao sastojak u proizvodnji omiljenog pića mnogima širom sveta - piva.

Istorija hmelja

Kada i gde se je prvi put upotrebio hmelj u dobijanju piva nije poznato. Kako tvrdi poznati švedski prirodnjak, Karl Linej, hmelj su Goti ili druga plemena doneli u rimsku imperiju još za vreme seobe naroda iz Istočne Evrope. Drugi naučnici smatraju da su Sloveni prvi gajili hmelj, pa su ga, samim tim, i prvi koristili za pravljenje piva.

Prema pisanim izvorima zapadnih zemalja, o hmelju prvi put govori episkop Isidor Seviljski. Većina naučnika je mišljenja da je hmelj prvobitno koristio u pivarama u francuskim, benediktinskim i avgustinskim manastiima, a pre svega u Južnoj Nemačkoj. Sve to se vremenski vezuje za 10-11. vek.

Iako hmelj ne utiče na ukus piva, ipak on pivo čini mnogo trajnijim, što je bilo od velike važnosti u vremenu pre nego što je otkrivena pasterizacija. Tako se vremenom i hmelj postepeno i masovno kultiviše.

Pivare kupuju dve vrste hmelja - skuplji - koji se koristi za pravljenje tzv. odležalih vrsta piva /koje su čuvali do leta/ i jeftiniji hmelj, koji se koristio za pivo koje se moglo odmah konzumirati. Važnost gradova gde se proizvodio hmelj postaje vremenom sve veća i veća. Razne privilegije zbog pivara su dobili gradovi Bremen, Gdanjsk, Libek i Rostok.

Šišarke hmelja

U 14. veku centar evropske trgovine postaje Ninberg. Zahvaljujući povećanom roku trajanja piva, prevoz do dalekih mesta je postalo moguće i pivo tako postaje jedna od najprodavanijih pića.

Sastav hmelja

Šišarke hmelja adrže od 0.2 do 1.7% eteričnog ulja i do 20% gorkih materija, u koje spadaju lupulin i humulin /derivati hlorogucina/, koji kada se razlože, daju izovalernu kiselinu. Hmelj takođe sadrži i asparagin, holin, leukoantiocijanide, organske kiseline izovalerna, valerna, nobenzoična /. U sastav hmelja ulaze i estrogen - aktivne supstance.

Lupolin sadrži do 3% eteričnog ulja, koje od 30 do 50% sadrži mircen, 30 do 40% estre mircenola, terpenske alkohole, ketonski louparon i luparon.Otkriveno je i prisustvo estra loupanon-fenola sa vrlo slabim valerijskim mirisom. Sastav takođe uključuje alkaloidu supstancu holein, koja ima blagi narkotični efekat.

Čuvanje hmelja

Delovi hmelja koji se mogu koristiti su šišarke, koje treba da se iskoriste dok su zatvorene. Napogodnije vreme za to je avgust mesec. Ljuspe cvasti i cvetića su prekrivene smolastim žlezdama, koje imaju svetložutu boju. Ove žlezde se eliminišu kada se seje uz pomoć sita. Imaju gorak i specifičan miris. Šišarke se suše u hladu. Kada se osuši, hmelj treba da ima žućkasto - zelenu boju, miris i blagi gorak ukus. Čuvajte ga na tamnom, hladnom i suvom mestu.

Hmelj šišarke

Upotreba i koristi od hmelja

Osim što ga pivare koriste kao jednu od glavnih sirovina, hmelj je i koristan za zdravlje. On se koristi za lečenje mnogih oboljenja. Koriste se cvasti koje podsećaju n ašišarke i žlezde, koje su veoma bogate eteričnim uljima. Poznato je da hmelj ima umirujuće i antispazmodično dejstvo.

Hmelj poboljašava varenje, ima diuretski efekat i otvara apetit. Pomaže kod anemije i blagotvorno deluje na vaskularni sistem, budući da ima moć da pročišćava krv.

Hmelj ima umirujći efekat na nervni sistem. On je posebno koristan kod alkoholnog delirijuma, histerije, nervnog rastrojstva, nesanice, osećaja nemira. On je veoma koristan kod srčanih bolesti i angine pektoris. Ublažava simptome sindroma nervoznih creva u ublažava simptome kolitisa. Koristi se kod oboljenja jetre i žutice. Hmelj smanjuje preosetljivost kod neuralgija i bolova.

Potopite 2 kašike hmelja u pola litra prokuvane vode i ostavite ga tako 2 sata. Pijte po jednu čašu pre obroka 4 puta dnevno.

Hmelj smiruje uporan kašalj, snižava visoku temperaturu i bolove, eliminiše nagomilane otrove u telu, kao i upale. Kod artritisa i reumatskih bolova se koristi u vdu masti. Melem od hmelja je koristan kod ćelavosti. Hmelj se za spoljašnju upotrebu koristi kod otoka i čireva.

Pokazalo se da hmelj ima široku upotrebu i u kozmetici. Ulje od hmelja se koristi kao sastojak u mnogim kremama i drugim kozmetičkim proizvodima, koji su namenjeni za negovanje i omekšavanje kože.

Štetnost hmelja

Hmelj ne bi trebalo da konzumiraju osobe koje su imale moždani udar, stenokardiju ili infarkt miokarda. Takođe, velike količine ove bilje nisu preporučljive za duže vreme. Dojilje, takođe, ne bi trebalo da konzumiraju hmelj, jer se smatra da on smanjuje sekreciju i da može dovesti do prestanka proizvodnje mleka.

Komentari

Pošalji
4
Ukupno glasalo: 1
5 0
4 1
3 0
2 0
1 0
Oceni:

Popularni članci danas