Crni gavez

Crni gavez

Crni gavez (Symphytum officinale) je višegodišnja zeljasta biljku, koja je rasprostranjena u aziji i Evropi. Na našim prostorima je poznata još kao strastvenik, divlji duvan, glatki koren i iscelitelj. Poslednji naziv nikako mu nije slučajan - od nezapamćenih vremena se zna da crni gavez umiruje i potpomaže isceljenje kod preloma, iščašenja, uganuća, istezanja tetiva.

Rimski lekari su ga koristili na ranjenim vojnicima, koji su se vraćali sa bojnog bolja. Prvo detaljno opisivanje crnog gaveza otrkriveno je u dnevnicima Avicena. Legendarni lekar odredio je biljku kao univerzalno sredstvo za zarastanje kostiju i mekih tkiva, za ublažavanje bolova kod gihta, reumatizma, artritisa.

Crni gavez dostiže visinu od 50 do 100 cm. Korenje je kratko i crno, sa dugim i razgranatim korenima. Stablo je ispravljeno i u gronjem delu je razgranato i ispupčeno. Listovi su stepenasti dužine 10-15 cm. Cvetovi su skupljeni u spiralno zavijene cvasti. Krunica je trubasta, pri cvetanju postaje ljubčasta do ljubičasto-crvena, kasnije prelazi u svetlo plavo. Plod se prilikom sazrevanja raspada na četiri crna, glatka i sjajna oraha.

Sastav crnog gaveza

Lekovita snaga biljka krije se u njenom korenu. On je crne boje, odakle dolazi i naziv biljke. Najcenjeniji sastojak crnog gaveza je materija alantoin. Korenje crnog gaveza sadrži 0, 8-1% alantoina.

biljka crni gavez

U sastav crnog gaveza ulaze još simfitin, laziokarpin i ekvinatin. Sadrže se još skrob, sluzne materije, tanini, smole, asparagin, triterpeni, fenolne kiseline i tragovi eteričnog ulja.

Izbor i čuvanje crnog gaveza

Crni gavez se sreće u apotekama, dok mu je cena oko 1 evro. Prodaje se u paketima od po 100 g. Čuvajte biljku u suvim i provetrivim prostorijama, daleko od direktne sunčeve svvetlosti. Crni gavez raste na vlažnim mestima iz žbunova kraj reka, kao korov u planinama i podnožjima planina celog regiona.

Koren se skuplja tokom marta, avgusta ili novembra meseca. Izvađeni koreni se temeljno čiste, peru se, deblji treba da se iseku. Suše se u senci, dok proces sušenja treba da bude brz, i suprotnom koren tamni iznutra. Pravilno osušen koren treba da je crn od spolja, ali beo iznutra. Gotovi koreni se čuvaju u suvim i provetrivim prostorijama.

Koristi od crnog gaveza

Korenje crnog gaveza ima veoma dobro antiuplano dejstvo. Biljka stimuliše rast fibroblasti i pomaže oporavak tkiva kod osteomielitisa, koštanih upala, iščašenja, kontuzija, uganuća.

Tinktura sa crnim gavezom

Crni gavez se primenjuje kod neuralgija, nastalih od povreda, amputacija, rana koje teško zarastaju, čireva na želucu i dvanaestopalačnom crevu, gnojnih procesa. Kada se koristi za zarastanje spoljašnjih rana, one treba da budu dobro ošišćene, nakon čega se pravi rastvor za ispiranje sa crnim gavezom.

Tradicionalna medicina preporučuje da se gavez koristi za lečenje u tri oblika - za grgljanje, kao čaj i kao obloga. Čaj od korena crnog gaveza se koristi kod laringitisa, kašlja, slabe cirkulacije, bronhitisa, produžene menstruacije, kolitisa i nekih drugih problema sa gastro-intestalnim traktom.

Grgljanje crnog gaveza pomaže kod upala grla i krvarenja desni. Komprese sa biljkom se koriste kod trauma, bolesti kostiju, izrastaka kod gihta, reumatskih mišićnih zadebljanja. Ekstrakt od crnog gaveza je osnovna komponenta nekih lekova za lokalnu primenu. Tinktura od crnog gaveza se koristi u nerazređenom obliku za lečenje akni. Melemi, napravljeni od listova biljke primenjuju se kod povreda.

Štetnost crnog gaveza

Novi podaci navoda da pirolizidni alkaloidi koji su nađeni u crnom gavezu imaju kancerogeno dejstvo. Preparati od korena biljke opasni su za unutrašnje korišćenje, osim ako nije grantovano čišćenje pirolizidnih alkaloida. Uprkos tome što je čaj od korena crnog gaveza tradicionalno korišćen dugo godina, opasnost od ovih alkaloida je ozbiljna. Crni gavez ne treba da se stavlja na kontaminirane rane, jer brzo zarastanje može da zapečati gnoj ili prljavština.

Komentari

Pošalji
3
Ukupno glasalo: 1
5 0
4 0
3 1
2 0
1 0
Oceni:

Popularni članci danas

Povezani recepti