Kokotac /Melilotus L./ je dvogodišnja zeljasta biljka iz porodice mahunarki. Ima visoku uspravnu stabiljku koja može dostići i do 1 m. Cvetovi su žute ili bele boje. Rastu u vidu cvasti koje se obrazuju na vrhovima biljaka ili grančicama sa strane. Plod biljke je mahuna sa žuto - zelenim semenkama.
Kokotac ima i druge nazive u narodu - velika detelina, konjska detelina, orlov nokat, nokatac, žućka, kumanika. Raste na vlažnim i travnatim površinama, uglavnom kao korov. Može se videti svuda na našim prostorima, najčešće raste do 1000 m nadmorske visine.
Vrste kokotca
Žuti kokotac /Melilotus officinalis/ - cvea od juna do septembra. Cvetovi rastu u vidu cvasti koja podseća na grozd koji je smešten u gornjim listovima biljke. Venac je žute boje sa pet listića oko sebe. Osim što se u našoj zemlji može sresti svuda, takođe se ova vrsta može sresti u celoj Evropi, izuzev njenih severnih delova.
Beli kokotac /Melilotus albus/ - veoma suva biljka i veoma otporna na hladnoću. Ima razvijeni korenski sistem sa velikim brojem lukovica, koje mogu dostići do 2 m dubine. Cvetovi belog kokotca su sitni, beli i ima ih mnogo. Plod je žuto - braon mahuna, koja daje seme koje je na vrhu oštro. Svaka biljka ove vrste ima veliki broj sitnih cvetova - oko 1500 komada. Sazreva u avgustu. Kao i žuti kokotac, tako i beli cveta od juna do septembra. Beli kokotac raste oko vlažnih travnatih površina kao korovska biljka na teritoriji cele Evrope, Severne Afrike i Azije.
Sastav kokotca
Žuti kokotac sadrži glikozide kumarina od kojih se hidrolizom dobija oko 0.2% melilotonina, 1% kumarina, smmola, tanini i sluzne materije, flavonoidi.
U sastav belog kokotca ulaze gotovo iste materije - glikozidi kumarina, smolaste, sluzne materije i tanini, mineralne soli, saponini, masti.
Branje i čuvanje kokotca
Kokotac se bere u periodu od maja do avgusta. Delovi biljke koji se koriste su gornje stabiljke sa cvetovima i listovima. Potrebno je da se iseku gornji delovi stabiljke, koji su dugi oko 15 - 20 cm. Skupe se u snopove i suše se na mestu gde je hladovina i gde je zastupljeno strujanje vazduha. Osušena biljka ima aromu kumarina, koji ima sličan miris kao i sušeno seno. Ukus je blago slan i gorak.
Koristi od kokotca
Beli kokotac je veoma cenjena medonosna biljka. Od jednog hektara kokotca se može dobiti od 30 do 80 kg meda. Ova biljka, takođe, daje velike količine nektara. Med belog kokotca ima odličan ukus, a pored toga - veoma je koristan za ljudsko zdravlje. Osim kao medonosna biljka, beli kokotac se koristi i za ishranu domaćih životinja. U te svrhe se ova biljka koristi kako sveža, tako i sušena.
Žuti kokotac, kao i beli, veoma je koristan naše zdravlje. Ispitivanja su pokazala da kumarini koji se nalaze u kokotcu suzbijaju delovanje centralnog nervnog sistema i imaju jako opijajuće i antispazmolitičko dejstvo. Ispitivanja koja su sprovedena na miševima pokazuju da kumarini poboljšavaju uslovnu refleksnu aktivnost kod veštački izazvane encefalopatije. Unutrašnja upotreba ekstrakta žutog kokotca poboljšava aktivnost jetre kod životinja na kojima su se sprovodili eksperimenti. Takođe, ekstrakt žutog kokotca snižava krvni pritisak.
Pokazalo se da kod esperimentalno izazvanih otoka i artrtisa kumarin iz žutog kokotca ima veoma jako antiupalno dejstvo.
Strukovi kokotca se koriste za lečenje proširenih vena, ishemijske bolesti srca i drugih patoloških stanja, koje su povezane sa cirkulacijom i oticanjem limfe. Kumarini i trokoserutin koji se nalaze u ovoj biljci imaju jako zaštitno dejstvo kada su u pitanju zidovi krvnih sudova. Oni jačaju kapilare i poboljšavaju sposobnost cirkulacije krvi tako što povećavaju kretanje eritrocita. Takođe, ove materije imaju i jako antitrombotsko dejstvo.
Kumarini pročišćavaju krvne sudove od slobodnih radikala kiseonika, koji su odgovorni za oštećenje zidova krvnih sudova. Upravo ovaj efekat sprečava upalu zidova, kao i njihovo zakrčenje i fibrozu.
Beli kokotac, takođe, blagotvorn utiče na naše zdravlje. Smiruje nerve i obezbeđuje miran san, ublažava bolove i deluje antispazmično. Koristan je kod žena u klimaksu, kod bolnih menstruacija, kod problema sa crevima i čirevima, raznih upalnih procesa, otoka od ujeda insekata, astme, hemoroida. Beli kokotac se koristi za povećanje mleka kod dojilja.
Narodna medicina i kokotac
Žuti kokotac ima široku primenu u narodnoj medicini. Najčešće se koristi kao sredstvo protiv bolova i kao umirijuće sredstvo kod nesanice i uzbuđenosti. Kako beo, tako i žuti kokotac se koristi za spoljašnju upotrebu kod čireva i gnojnih rana. Kokotac je koristan i kod upale srednjeg uha i za to se pravi čaj od ove biljke.
Kod reumatskog oticanja zglobova se lokalno koristi čaj od kokotca. Unutršnja upotreba kokotca je korisna kod upalnih procesa gornjih disajnh organa, kod meteorizma i visokog krvnog pritiska. U narodnoj medicini se kokotac veoma uspešno koristi za lečenje glavobolje, pa se za to koriste cvetovi i listovi biljke tako što se potope u rakiju ili alkohol i naon 10 - 15 dana se procede. Dobijena tečnost se koristi za obloge tako što se pamučna tkanina natopi njome i stavi na glavu.
Unutrašnja upotreba kokotca podrazumeva pravljenje čaja. U 400 ml kipuće vode stavite 1 kašiku biljke i neka tako odstoji pola sata. Dobijeni čaj procedite i konzumirajte 3 puta dnevno pre obroka.
Kod upalnih procesa sluzokože usta se koristi čaj koji se pravi od jednakih količina cvetova kamilice, korena ruže, nadzemnog dela kokotca, cetova sleza i tri porcije lanenog semena. Jedna kašika ove smese se prelije čašom proključale vode i tako treba da ostoji 15 minuta. Smesa se zatim procedi pomoću gaze i dok je još topla njome se isperu usta i grlo.
Štetnost kokotca
Duga upotreba kokotca može imati neželjene i ozbiljne posledice - mučnine, pospanost, glavobolje i povraćanje. Ako se biljka nepravilno čuvala i sušila, onda se može javiti i teško trovanje. Trovanje može biti posledica truljenja kokotca za vreme kojeg se stvara dikumarin - materija koja sprečava proizvodnju protrombina i drugih faktora za zgrušavanje krvi. Kao posledica toga se mogu javiti veoma ozbiljni izlivi krvi.
