Stevija

Stevija

Stevija (Stevia rebaudiana Bertoni) je najslađi dar koji nam je priroda dala. Stevija je višegodišnja biljka iz porodice glavočika. U prirodi postoji oko 80 vrsta ove biljke, ali samo Stevia Rebaudiana i još dve vrste (koje više i ne postoje) imaju karakteristike prirodnih zaslađivača.

Stevija je razgranati hrast koji se često drugačije zove i medena biljka zbog svog prirodnog slatkog ukusa. Listovi stevije imaju prijatan i osvežavajući ukus koji može biti čak 30 puta slađi od šećera. Ova medena biljka ne sadrži hranljive kalorije i ne izaziva neželjene efekte.

Stevija je poreklom iz Paragvaja i Brazila, gde se sve blagodeti ove biljke cene već hiljadu i po godina unazad, dok u Evropi stevija postaje poznata relativno kasno. Žbun stevije dostiže visinu do 60 - 70 cm, ima proste listove, male bele cvetiće i dobro razvijeni korenski sistem.

Kod nas se stevija veštački odgaja već više od 30 godina. Gajenje stevije je najuspešnije u Paragvaju, Brazilu, Japanu i Kini, ali se ona kultiviše i u Južnom Ontariju, Meksiku, Kaliforniji i Južnoj Engleskoj.

Gajenje ovog prirodnog zaslađivača je veoma uspešno u zemljama sa toplom klimom, jer ova biljka ne podnosi hladnoću. Stevija se razmnožava putem semena i sađenjem rezica, ali je razmnožavanje putem semena znatno jeftinije kada je u pitanju veliki broj sadnica. Najviše slatkih materija se stvаra u ovoj biljci pre početka cvetanj. Nakon branja je poželjno da se stevija osuši što pre je moguće.

Sastojak namirnica koji danas koristimo pod nazivom "stevija" potiče iz Paragvaja, odakle je i sama biljka. Ova biljka ima jedinstven, prijatan i veoma sladak ukus i specifičnu aromu. Stevija ima bezbroj koristi u poređenju sa drugim veštačkim i prirodnim zaslađivačima, a ujedno je i veoma korisna za zdravlje. Stevija je moćan antioksidant, adaptogen i bioprotektor sa širokim spektrom profilaktičkih i lekovitih blagodeti. Ovu slatku biljku svakodnevno mogu konzumirati sve osobe bilo kog uzrasta.

Istorija stevije

Iako se za nju zna već hiljadama godina, stevija se tek u 19. veku pojavila na Starom kontinentu. Južnoamerički naučnik Antonio Bertoni je 1887. godine čuo za ovu slatku biljku od paragvajskih Indijanaca - guarani. Još od davnina su Indijanci koristili steviju ne bi li njihovi tradicionalni gorki napici imali sladak ukus. Stevija je bila poznata pod nazivom "ka - a - he - e", što bi u prevodu značilo "slatka trava" ili "medeni listovi".

Naučna ispitivanja stevije su započeta još kasnije - 1931. godine, kada su dva francuska hemičara, Bridel i Lavijel, počela da ispituju ekstrakt koji se dobija iz listova ove čarobne biljke. Kao rezultat su dobili čisto i providno jedinjenje sa nazivom "steviozid", koje, u stvari, i daje ukus steviji.

Biljka stevija

Sastav stevije

Stevija se sa potpunim pravom može smatrati prirodnim zaslađivačem i lekom. Listovi biljke sadrže glukozide, pektine, vitamine, 17 različitih aminokiselina, mikroelemente, antioksidanse, eterična ulja. Stevija je najbogatija glikozidima, a oni učestvuju u procesima razmene u ljudskom organizmu koje ne uključuju insulin, a normalizuju nivo glukoze u krvi.

Odmah iza glikozida, u steviji se nalazi i veliki broj drugih korisnih materija - celuloza, pektini, biljni lipidi, polisaharidi, vitamini (uglavnom A, C, B1, B2), a od mikroelemenata najviše ima kalijuma, magnezijuma, cinka, selena, gvožđa, kalcijuma, natrijuma, antioksidanata, aminokiselina, mineralnih jedinjenja, itd. Osećaj slatkoće koji imamo tokom konzumiranja stevije je veoma važan za procese razmene materija u telu.

Upotreba stevije

Stevija je jedinstven dar prirode koji je istovremeno prirodni zaslađivač, lek i namirnica koja se uspešno koristi u kulinarstvu, jer podnosi termičku obradu. Japanska ispitivanja su potvrdila da je stevija zajedno sa svojim ekstraktima veoma izdržljiva tokom raznih načina termičke obrade, gde spada pečenje, kuvanje, itd.

Treba pomenuti da su Japanci najveći konzumenti stevije u svetu. Oni koriste ovu medenu biljku još od 1954. godine. U Japanu je izvoz stevije zabranjen, a njena upotreba u vidu zamene za šećer u raznim namirnicama svakog dana raste. Svakako nije slučajno da Japanci imaju najduži životni vek u poređenju sa ostatkom sveta.

Kao lek, stevija potpomaže pročišćenje organizma od toksina i naslaga i uprkos tome što je slatka, ona ne sadrži nikakve kalorije. Važno je pomenuti da se materije u steviji ne fermentišu u usnoj duplji i ne povećavaju apetit. Stevija istovremeno poboljšava varenje i razmenu materija.

Antioksidantna svojstva stevije čine ovu biljku odličnim sredtsvom u borbi sa slobodnim radikalima. Stevija se može svakodnevno koristtiti kao alternativa šećeru, kao zaslađivač koji je, za razliku od drugih zaslađivača, u potpunosti bezbedan i ne škodi organizmu.

Koristi od stevije

Stevija donosi veliki broj koristi za naše zdravlje i posebno je važna i korisna za osobe koje imaju dijabetes. Ona leči na homeopatski način i pomaže kod mnogih bolesti današnjice. Reguliše šećer u krvi, tako što kod dijabetičara snižava nivo šećera i snižava i nivo insulin au krvi.

Stevija i šećer

Takođe, stevija snižava povišeni krvni pritisak, a da pritom ne utiče na normalan nivo pritiska. Ova slatka biljka ima tonizirajući efekat na srce i jača kardiovaskularni sistem. Snižava nivo radionukleida i holesterola u organizmu, potpomaže regeneraciju ćelija i koagulaciju krvi, tako što jača krvne sudove.

Redovna konzumacija stevije poboljšava rad želuca i creva, tako što pojačava fermentaciju organa u sistemu za varenje. Stoga, stevija je veoma efikasna kod jakog i hroničnog gastritisa. Osobe koje su navikle da zaslađuju napitke i hranu stevijom, dokazano je da se retko kada prehlade, imaju grip ili virusne infekcije.

Ova slatka biljka ima baktericidna svojstva koja su posebno korisna tokom zarastanja rana, lečenja čireva, ekcema, dermatitisa i raznih alergija kože. Stevija, takođe, normalizuje mikrofloru jetre nakon duge terapije antibioticima.

Ispiranje usne duplje rastvorom sa stevijom štiti zube od karijesa, a desne od paradontoze i jača zubnu gleđ. Takođe, ne izaziva aktivno lučenje pljuvačke i potrebu za ugljenim hidratima. Stevija deluje umirujuće na nervni sistem, pozitivno utiče na stanja stresa i kod pojačane mentalne aktivnosti. Ona uspešno otklanja reumatske bolove. Stevija je kao biljka veoma efikasna u lečenju raznih ujeda i uboda insekata, kao i kod opekotina.

Ovaj slatki dar prirode reguliše tešinu i razmenu materija, jer u suštini i ne sadrži kalorije. Stevija je moćan antioksidant koji umanjuje dejstvo slobodnih radikala, pa nas čini izdržljivijim i ima veliko profilaktičko i iseljujuće dejstvo kada je konzumiraju zdrave osobe. Još jedna prednost je da redovna konzumacija stevije može smanjiti vašu potrebu za pušenjem i alkoholom.

Štetnost stevije

Stevija je dugo bila zabranjena u evropskim zemljama kao dodatak ishrani, jer nije bila dovoljno ispitana. Od 2009. godine je biljka dozvoljena. Već je dokazano da stevija nema neželjene efekte i da je u potpunosti koristan i efikasan dar prirode.

Postoji jedino opasnost od prevelikih doza stevije koje mogu dovesti do snižavanja šećera u krvi, kao i krvnog pritiska. Osobe sa ovakvim problemima bi trebalo da konzumiraju steviju u umerenim količinama.

Komentari

Pošalji
5
Ukupno glasalo: 1
5 1
4 0
3 0
2 0
1 0
Oceni:

Popularni članci danas

Povezani recepti