Krvara /Sanguisorba/ je višegodišnja zeljasta biljka, koja može rasti i u obliku sitnog žbuna, čije stabiljke dostižu od 50 do 150 cm. Pripada porodici ruža, pa je i rođaka glogu, ruži, kao i voćnim kulturama poput šljive, kajsije, trešnje, maline, itd.
Pored krvare, biljke iz ove porodice mogu imati i nazive - dinjica, jarčja trava i lubeničarka. Naziv ima zbog činjenice da kada se listovi Sanguisorba biljke zgnječe, oni imaju miris kore lubenice.
Krvara raste na mnogim mestima kod nas, na livadama i njivama, planinskim predelima različite nadmorske visine. Ova biljka broji oko 30 vrsta, ali se kod nas mogu sresti samo dve - sitna krvara Sanguisorba minor и lekovita krvara Sanguisorba officinalis.
Vrste krvare
- Lekovita krvara /Sanguisorba officinalis/ je višegodišnja zeljasta biljka koja ima debelo korenje. Stabiljke lekovite krvare mogu dostići visinu od 20 do 90 cm. Listovi su eliptični, a njihova dužina može biti između 15 i 30 cm. Cvetovi su sitni, ljubičasto - crvene boje. Plodovi su u obliku oraha. Lekovita krvara uspeva na mestima koja se nalaze na 800 - 2200 m nadmorske visine. Kod nas uspeva u planinskim predelima, kao i na mnogim livadama. Cveta tokom celog leta.
- Sitna krvara /Sanguisorba minor/ - višegodišnja zeljasta biljka, koja ima drvenasto korenje. Stabiljke biljke su uspravne, visoke od 20 do 60 cm. Listovi su izrezbareni, sa kratkim drškama. Cvetovi mogu biti crveni i braon. Plodovi predstavljaju suve oraščiće. Raste u ravnicama, livadama, žbunju, planinskim obroncima. Može se sresti do 1200 metara nadmorske visine.
Istorija krvare
Biljke iz ove porodice nisu samo poznate na našim prostorima, već i u drugim zemljama, i to već vekovima unazad. Na primer, engleski filozof i advokat Fransis Bekon (1561-1626) je bio oduševljen aromom, koju je imala sitna krvara. On je smatrao da sve aleje treba da budu zasađene ovom biljkom, kako bi se u vazduhu osećala njena aroma.
Sitna krvara je veoma cenjena i kod travara kraljice Elizabete I. Oni su tvrdili da ova biljka ima moć da smiri nemirni duh čoveka i da ga učini srećnim.
Sastav krvare
Lekovita krvara je izvor tanina, bagrilnih materija, triterpenovih sapunina, skroba, itd. Sitna krvara sadrži vitamine B grupe, vitamin A, vitamin C, gvožđe, magnezijum, kalcijum, itd.
Gajenje krvare
Biljke koje pripadaju rodu krvare su veoma lepe, ali i veoma korisne. Zato i mnogi gaje u svojim baštama. Ove biljke nisu nimalo zahtevne, a i reko ih bolesti pogađaju, tako da briga koju zahtevaju je minimalna.
Pre nego što posejete ovu biljku, potrebno je da ste dobro informisani o potrebnoj svetlosti i vlagi. Sitna krvara voli dobro suvo alkalno zemljište i voli da raste na suncu.
Ona bi sigurno uspela i na nekim mestima gde preovladava hladovina, ali joj neće biti mnogo prijatno. Zato lekovita krvara voli vlažno zemljište, koje je više neutralno. Uspešno raste i na mestima gde ima malo hladovine, ali i na mestima gde ima dosta sunčevih intervala.
Ako želite da vam se ova biljka uspešno razmnožava, trebalo bi da razvojite korenje još uproleće. Razmnožavanje semenkama nije neostvarljivo, ali postoji velika mogućnost da bude neuspešno. Dodatne brige nisu potrebne.
U slučaju da želite da biljka ima više listova, onda možete da isečete stabiljke sa cvetovima. Kako bi biljke bile jake i čvrste, u početku uklanjajte osušene delove biljke.
Branje i čuvanje krvare
U lekovite svrhe se najviše koristi korenje Sanguisorba officinalis.Ono se vadi tokom jeseni. Kada se očisti i opere, onda se stavlja na sušenje.
Preporučljivo je da to bude u sušnici na temperaturi od 55 stepeni. Dobijena biljka bi trebalo da se čuva na suvom, tamnom mestu sa dosta strujanja vazduha, dalje od otrovnih biljaka.
Listovi biljke se takođe mogu koristiti u svrhu lečenja, a poželjno je da se oni skupe pre cvetanja, kada su biljke još mlade.
Koristi od krvare
Korenje i listovi lekovite krvare se koriste kao lek. Sanguisorba officinalis ima dokazano antiupalno, umirujuće dejstvo, kao i moć da zaustavlja krvarenje. Zato se ova biljka koristi kod upale desni, krvi u stolici, opekotina, površinskim kožnim opekotinama, itd.
U Kini se veoma ceni korenje krvare. Oni se konzumiraju sušeni i kod krvarenja hemoroida. Međutim, njih treba koristiti samo nakon savetovanja sa specijalistom. Empirijski podaci kažu da korenje lekovite krvare blagotvorno deluju i kod krvareja materice, dijareje i krvi u mokraći. Sličan efekat ima i sitna krvara.
Narodna medicina i krvara
Narodni lekari tvrde da se sitna krvara može koristiti kao sredstvo kod krvarenja čire. Za to je potrebno uzeti tri grama struka ove biljke i potopiti u 100 ml proključal vode. Čaj treba da odstoji tako 10 minuta, pa da se zatim procedi. Uzima se po jedna kašičic dvaput dnevno nakon obroka.
Kod obilne menstruacije, želudačnih krvarenja, dizenterije i dijareje se preporučuje obloga od korenja lekovite krvare. Osušeno korenje bi trebalo da se isitni i da se od njega uzima po pola kašičice. Biljka se prelije jednom šoljom vode i treba da odstoji oko 8 sati. Nakon toga treba da se procedi i da se uzimaju po 2 kašike nakon obroka.
Krvara u kulinarstvu
Osim što se koristi kao lek, sitna krvara se može koristiti i kao namirnica. Listovi ove biljke se mogu koristiit za salate, letnje čorbe, sendviče, kao i za dekoraciju jela. Ona je odličan sastojak i laganih koktela.
Predlažemo vam ideju za koktel sa krvarom, koji je odličan za leto:
Potrebni sastojci: sitna krvara - 6 struka, belo vino - 300 ml, sok od lubenice - 500 ml, kriške limuna - 2-3.
Priprema:
Operite listove sitne krvare i dobro ih izgnječite. Nakon toga ih stavite u odgovarajući bokal i prelijte ih belim vinom i sokom od lubenice. Dodajte kriške limuna. Po želji, možete dodati led. Promešajte i poslužite.
