Kozlac

Kozlac

Kozlac /Arum maculatum L/ je višegodišnja zeljasta biljka iz porodice Araceae. U različitim krajevima sveta je ova trava poznata po drugačijim nazivima.

Kod nas je poznata kao kozlac obični, zmijino grožđe, zmijin češalj, kalendar, majasil ili zakoznik. Može se sresti i u drugim zemljama Evrope. U zemljama gde se govori engleski jezik je poznata kao lords-and-ladies, u Francuskoj kao Pied de veau, a u Nemačkoj kao - Gefleckter Aronstab.

Kozlac ima uspravno stablo, koje je u osnovi deblje i obrazuje okrugli rizom. Listovi su izduženi, u vidu strelica, a po sebi imaju razne pege. Cvetovi su muški i ženski, raspoređeni u nekoliko redova, obrazujući cvast poput klipa. Na kraju ima žućkaste i lila nijanse. Plod biljke predstavlja bobicu nalik jagodi, koja ima crvenkastu ili narandžastu boju.

Kozlac cveta tokom prolećnih meseci. Slobodno raste u mestima gde ima šuma i gde ima dosta vlage i hladovine. Biljka je rasprostranjena u svim delovima Balkana, a najmnogobrojniji je u listopadnim šumama, kraj žbunova. Može se naći do 1800 m nadmorske visine.

Istorija kozlaca

Već odavno je lekovito dejstvo kozlaca poznato čovečanstvu. U srednjem veku se ova biljka stavljala u vino. Bila je važna psihoaktivna supstanca. Prema starim hronikama, u prošlosti su majke koristile biljku kako bi svoju decu zaštitile od uroka.

Prema verovanjima, osušeni list kozlaca se stavljao u kolevku bebe. Smatralo se da štiti od noćnih mora. Vremenom biljka počinje da se koristi i u tradicionalnoj medicini. Tokom 70-ih godina prošlog veka su naučnici analizirali biljku i otkrili da njena lekovita svojstva nisu samo mit.

Sastav kozlaca

Kozlac je izvog eteričnog ulja, alkaloida, flavonoida, skroba, saponina, kumarina i drugih materija.

Branje i čuvanje kozlaca

Za lekovite svrhe se koriste rizomi kozlaca /Tubera Ari/. Korenje se vadi iz zemlje tokom prolećnih dana ili u septembru i oktobru. Nakon toga se ono može čuvati na tri načina. Jedan je da se stave u vlažan pesak na tamnom i hladnom mestu. Stručnjaci tvrde da je ovo najbolji način da se svi korisni sastojci biljke sačuvaju, čak do 3 godine.

Biljka kozlac

Ako vam se ovaj način ne sviđa, onda možete oprati rizom i osušiti ga, tako što ga zakačite i nanižete. Može se osušiti i u sušnici na temperaturi oko 40 stepeni. Kada sušite biljku, potrebno je da znate da su sveži rizomi otrovni, pa bi zato trebalo da se drže daleko od drugih biljaka.

Travari upozoravaju da se ova biljka ne sme pomešati sa istočnim kozlacem /Arum orientale М.В/., koji ima rizome u obliku diska. Takođe, treba voditi računa da ne pomešati kozlac i sa italijanskim kozlacem /Arum italicum Mill/, koji ima šire cvasti.

Koristi od kozlaca

Kozlac ima antiupalno dejstvo, kao i veliku moć da ublažava bolove, zaustavla krv i obnavlja epitele. To ga čini dragocenim u borbi sa mnogobrojnim bolestima. Prema narodnim lekarima, Arum maculatum najviše pomaže kod problema sa disajnim putevima i problema sa želudačno-crevnim traktom.

Ova biljka se preporučuje kod spoljašnjih hemoroida, čireva na želucu, a takođe i kod problema sa dvanaesopalačnim crevom. Efikasna je kod mioma materice, peska u bubrezima, problema sa bešikom, bronhitisa, gastritisa, faringitisa. Blagotvorno deluje i kod raka prostate, bolesi jetre i osteofita.

Takođe, pomaže i kod noćnog mokrenja. Koristi se i kod gubitka glasa. Deluje kod psorijaze, iritacija kože, reume, neuroze, kašlja, kiselina u želucu, malarije, itd.

Kozlac je veoma cenjen i u kozmtičkoj industriji, budući da se od njega proizvode kreme za bore. U prošlosti se Arum maculatum smatrao cvetom lepote.

Ova biljka je u narodu poznata po još jednom svojstvu. Tvrdi se da njegov miris može da odbija zmije. Međutim, ova činjenica nije dokazana.

Narodna medicina i kozlac

U narodnoj medicini se mali delovi rizoma koriste kako za spoljašnju, tako i za unutrašnju upotrebu. Kod hemoroida i neuroza se koristi komadić sirovog rizoma, veličine koliko i zrno kukuruza. Međutim, taj deo se ne konzumira sam, već sa komadom hleba. Može se kombinovati sa tahinijem ili maslinovim uljem ili da se popije sa vodom, kao tableta. Nemojte probati da žvaćete koren, jer ćete osetiti neprijatan gorak ukus.

Možete konzumirati kozlac i u vidu ekstrakta. Potrebno je da se korenje sitno isecka i da se ostavi u hladnu vodu da odstoji 8 sati, a njihov odnos treba da bude 1:1000. Dobijena tečnost se pije po 50 ml tri puta dnevno nakon obroka. Kada koristite biljku, nemojte preterivati sa dozama. Takođe, vodite računa da je ne kombinujete sa drugim lekovima ili sa alkoholom.

Štetnost kozlaca

U slučaju da želite da konzumirate kozlac, savetujemo vam da ne uzimate ništa na svoju ruku. Konsultujte se sa iskusnim travarom ili lekarom, koji će vas posavetovati da li vam je ova biljka potrebna i u kolikim dozama.

Kao što smo već rekli, sveži rizomi ove biljke su otrovni, pa je veoma bitno doziranje ekstrakta, čajeva. Branje biljke nije preporučljivo ljudima koji nemaju iskustva u travasrtvu, budući da se tokom branja može osetiti žarenje na koži. Takođe, trebalo bi da znate da je ova biljka veoma privlačna insektima, pa bi i na to trebalo obratiti pažnju.

Komentari

Pošalji
3
Ukupno glasalo: 1
5 0
4 0
3 1
2 0
1 0
Oceni:

Popularni članci danas