Bor /Pinus/ je vrsta zimzelenog drveća, kao i žbunova iz porodice Pinaceae. Borovi mogu biti različite veličine. Kod njih se u početku može primetiti da se oni pravilno granaju, a vremenom razgranatost dobija nepravilni obik.
Stablo ove biljke je čvrsto i uspravno. Grane su izdužene, prekrivene ljuspicama. Na granama se nalaze iglice, koje mogu biti različite veličine i dužine. Šišarke se kod bora razlikuju po veličini. One mogu da rastu samostalno ili više njih na jednom mestu.
Ovo zimzeleno drveće se najčešće može sresti na severnoj polulopti. Ono je dovoljno izdržljivo i zato može da raste i kada klimatski uslovi nisu najpovoljiniji. Bor uspeva na zemljištu bogatom hranljivim materijama, a takođe i na zemljištu koje nije toliko obogaćeno korisnim materijama. Raste kako na vlažnim, tako i na suvim mestima.
Vrste bora
Porodici bora pripada oko 80 vrsta drveća, a na našim prostorima uspeva oko 5 vrsta. Među njima najviše uspevaju crni bor i beli bor. Molika, crna mura i kleka se takođe mogu sresti i takođe pripadaju porodici borova, iako se to po njihovom nazivu ne može zaključiti. Na našim prostorima se mogu sresti i druge vrste borova, koje se gaje kao dekorativne biljke.
Beli bor /Pinus sylvestris/ je zimzeleno drvo, čija visina dostiže do 50 m. Kod mlađih primeraka je jedan deo kore žućkast ili braon, a kod starijih se može videti i siva boja. Listovi su u vidu iglica, čija je dužina do 6 cm. Šišarke mogu biti muške i ženske. Semenke imaju ljusku. Sazrevaju tek tokom druge godine. Ovo drvo cveta u periodu od maja do juna. Beli bor se može sresti u svim planinskim predelima u zemlji.
Crni bor /Pinus nigra/ je zimzeleno drvo, čija visina dostiže do 40 m. On se razlikuje od Pinus sylvestris po tome što ima sivu koru i relativno duže iglice. Takođe, njegove šišarke su veće. Crni bor uspeva na mestima gde je klima toplija. Može se sresti u planinskim predelima kod nas, ali i u drugim zemljama Južne Evrope.
Molika /Pinus peuce/ je vrsta drveta, čija visina dostiže do 40 m. Ima glatku, zelenkastu ili braon koru, koja vremenom počinje da puca i dobija tamniju boju. Iglice su zelene i nežne. Šišarke su cilindrične. Molika cveta u proleće, a semenke sazrevaju nakon 2 godine.
Crna mura /Pinus heldreichii/ je vrsta drveta, visoka do 20 m. Kod ove vrste su iglice sakupljene po dve na kraćim granama. One su kratke i bodljikave. Šišarke su duge do 7 cm, ali nešto manje manje od onih kod molike. Ova biljka je poznata kao balkanski bor, budući da je dosta rasprostranjena na Balkanu.
Kleka /Pinus mugo/ je vrsta bora, koja uspešno raste na nadmorskoj visini između 1000 i 2000 metara. Spada u najviše drveće, čije stablo raste do 4 m. Grane su malo spuštene. Kora mu je sivkasta. Iglice su duge oko 2.5 cm. Šišarke su dvaput duže od iglica.
Sastav bora
Vrhovi belog bora su veoma poznati po svojim lekovitim svojstvima. Oni sadrže eterična ulja, limonen, kadinen, borneal, materije smole, vitamin C i druge.
Molika je veoma cenjena zbog balzama koji izlazi iz njene kore. On je izvor eteričnih ulja, materija smole, kamfen, karen, pinen, paracimol, limonen, itd.
Koristi od bora
Vazduh u borovim šumama je veoma prijatan, ali i veoma koristan, jer ubija mikrobe. To je razlog da se u borovim šumama grade lečilišta.
Beli bor se veoma koristi u medicini i u građevinarstvu. Prerada drveta belog bora se koristi za dobijanje veštačkih vlakana za papir i tkanine. U prošlosti se kora bora koristila i za štavljenje kože. Međutim, danas to nije dosta rasprostranjeno. Šišarke su se koristile za farbanje tkanina.
U medicini su najviše korisni vrhovi bora, koji se beru tokom prvih prolećnih dana. Pomažu kod iskašljavanja, deluju antiupalno i daju mekoću.
Od njih se prave čajevi, kupke, tinkture, koje pomažu kod raznih zdravstvenih problema. Beli bor je efikasan kod bronhitisa, astme, pneumonije, angine, kašlja, kamena u bubregu, problema sa bešikom, gihta, reume, išijasa, hemoroida. Takođe, pomažu kod ekcema, lišajeva, čireva i raznih kožnih problema.
Crni bor se manje ceni od Pinus sylvestris, pa se zato koristi za dobijanje drveta, jer mu je drvo teže. Takođe, za njegovu prradu je potrebno više vremena.
Poznati balzam od molike se dosta koristi u farmaciji. Od nje se prave melemi. Balzam se koristi za inhaliranje kod kašlja i bolova u grlu. Budući da molika ima dosta meko i lagano drvo, ona se koristi i za pravljenje olovaka.
Crna mura je poznata po veoma jakom drvetu. Međutim, za to je potrebno više vremena, jer ona brzo raste.
Iglice kleke imaju prijatan miris i koriste se za osvežavanje vazduha. Drvo kleke je trajno i obično služi za pravljenje stvari od drveta. Kleka je cenjena, jer pomaže u jačanju zemljišta u visokoplaninskim predelima.
Narodna medicina i bor
Narodni lekari toplo preporučuju ektrakte od belog bora kod problema sa disajnim putevima, bronhitisa, upornog kašlja. Da biste napravili čaj od belog bora, potrebno vam je 100 g vrhova bora. Njih operete, a zatim ih stavite u 2.5 litra vode da proključaju, dok tečnost ne ostane samo pola litra.
Zatim se tečnost procedi i ostavi da se ohladi. Ohlađenu tečnost pomešajte sa 200 g pčelinjeg meda i dobro promešajte. Od dobijene smese uzimajte po 2-3 kašike pre obroka.
Bor u kulinarstvu
Od belog bora se može dobiti med. Za to je potrebno 90 vrhova bora i da se oni potope u 1 l vode. Smesu kuvajte, dok vrhovi ne omekšaju, a zatim procedite tečnost. Kada odstoji 24 sata, dodajte šećer (1 kg na 3 šolje čaja). Zatim kuvajte, dok smesa ne dobije željenu gustinu.
Dobijeni med možete koristiti za zaslađivaje čajeva, kafe, sokove i druge napitke. Daje prijatnu slatkoću krofnama, keksu, mekikama, gurabijama, palačinkama i drugim pecivima. Takođe, on jača imuni sistem, deluje antiupalno i pomaže kod iskašljavanja. Veoma je dobar za zimske mesece. Kao lek je dovoljno da uzimate po 2 kašike meda pre obroka.
Štetnost bora
Uprkos tome što su ekstrakti bora i čajevi korisni, oni bi trebalo da se konzumiraju samo uz nadzor lekara. Nije preporučljivo da lekove od belog bora koriste trudnice i dojilje, kao i osobe koje imaju visok pritisak i epilepsiju.
