Aloe vera /Aloe vera/ je tropska biljka iz porodice Asphodelaceae. Može se sresti u oblastima gde je klima suva. Uglavnom raste kao samonikla biljka, ali se može gajiti i kao baštenska i sobna biljka. Ova biljka je karakteristična za neke zemlje Evrope, Afrike, Severne i Južne Amerike. Većina smatra aloju vrstom kaktusa, ali botaničari se ne slažu sa ovim poređenjima.
Ono po čemu se aloja može okarakterisati kao kaktus jesu krupni i sočni listovi. Oni su dugi, oštri i u obliku mača. Imaju male bodlje po sebi. Sadrže tečnost, koja je veoma lekovita. Listovi mogu dostići visinu do 70 cm. Starije biljke imaju više od 12 listova, a težina svakog od njih dostiže do 1.5 kg. Aloja cveta u vidu različitih cvetova, pa se međusobno razlikuju po boji i veličini.
Istorija aloe vere
Aloja je kao biljka čovečanstvu poznata već vekovima unazad. Postoje podaci koji kažu da se ova biljka koristila kao lek još pre 4000 godina. Bila je veoma poznata mnogim drevnim kulturama. Grčki i rimski lekari su je koristili za lečenje pojedinih bolesti.
To, takođe, važi i za Kineze i Indijance. Pored toga što se koristila kao lek, ona se koristila i kao kozmetički proizvod. Prema legendama, egipatske vladarke, Nefertiti i Kleopatra, često su koristile aloju za različite kreme, kako bi održavale svoju savršenu lepotu.
One su bile sigurne da sok biljke čini da njihova koža bude meka, sjajna i glatka. Sve to se zvanično potvrđuje kada 1862. godine Džordž Ebans nailazi na egipatski papirus, na kome su bili ispisani recepti koji uključuju aloe veru i koji su namenjeni nezi kože.
Zbog mnogobrojnih korisnih svojstava koje ova biljka poseduje, ona je kroz vekove menjala nazive. Često su je zvali biljkom besmrtnosti, tihim lekarom, biljka čudo, lek prirode.
Sastav aloe vere
Listovi aloe vere su bogati gelom, koji je izvor važnih vitamina, minerala, aminokiselina, proteina i drugih korisnih materija. Ova biljka sadrži vitamin A, vitamin B1, vitamin B2, vitamin B3, vitamin B6, vitamin B9, vitamin B12, vitamin C i vitamin E. Ona je izvor aloina, acemanona, aglikona, aloina, dihidroksianracena, itd.
Branje aloe vere
Listovi aloe vere se mogu koristiti kao lek nakon što biljka navrši 3 ili 4 godine starosti. Na svakih 6-8 nedelja se mogu brati po 3-4 lista sa jedne biljke. Listovi se seku i peru, pa se zatim spremaju za dalju upotrebu.
Koristi od aloe vere
Aloja spada u najkorisnije biljke, koje se mogu naći i u našem domu. Gel koji se nalazi u listovima ove biljke provereno deluje kod raznih oboljenja. Može se koristiti kako za spoljašnju, tako i za unutrašnju upotrebu.
Veliki broj ispitivanja je pokazao da aloe vera deluje antiupalno, antigljivično, a takođe dezinfikuje i jača ceo organizam. Zato se gel od aloje koristi kod problema sa jetrom, kod dijabetesa, Hašimoto sindroma, tumora, osetljivog želuca, problema sa očima.
Sok od aloje se koristi kod bradavica, psorijaze, akni, iritacija kože, herpesa, ujeda insekata i uboda, peruti, tamnih fleka, opekotina. Blagotvorno deluje i kod cistitisa, cisti i izraslina na jajnicima.
Iskustvo je pokazalo da aloja pozitivno deluje i kod astme, artritisa, visokog krvnog pritiska. Prema lekarima, redovna konzumacija soka od aloje daje dobar tonus organizmu i štiti ga od raznih virusnih infekcija. Konzumacija soka se preporučuje najviše tokom zimskih meseci, jer je organizam tada najviše osetljiv.
Budući da je viševekovna upotreba aloje pokazala neverovatne rezultate i korisi, ona danas ima široku upotrebu u proizvodnji raznih lekova, kao i kozmetičkih proizvoda.
U prodavnicama se mogu nći razni dodaci ishrani, sokovi sa voćnim ukusima, čajevi i tinkture, koje sadrže korisne materije aloje. Poznate su još i maske, šamponi, balzami, serumi, koji čine kosu mekom, zdravom, sjajnom. Kreme i losioni sa aloe verom neguju kožu i čine je glatkom i sjajnom.
Narodna medicina i aloe vera
U narodnoj medicini postoje različiti recepti sa aloe verom. Na primer, u ruskoj narodnoj medicini postoje recepti sa ovom biljkom koji su namenjeni za lečenje gripa, glavobolje, astme, visokog krvnog pritiska, bolesti debelog creva, gihta, problema sa srcem i bubrezima, tuberkoloze.
Da biste napravili jedan od recepata sa aloe verom, potrebno je da imate biljku koja je stara 3-4 godine. Od nje treba uzeti listove, čija je težina oko 300 grama. Sveža biljka se opere, izgnječi i pomeša sa 250 g cikorije, 400 g meda, 700 g domaćeg crnog vina i 500 ml čistog alkohola. Sve sastojke stavite u staklenu posudu, zatim je dobro zatvorite i stavite na tamno i hladno mesto.
Potrebno je da smesa odstoji 5 dana. Dobijena tečnost se procedi i od nje se prvih 5 dana uzima po jedna kašičica triput dnevno /60 minuta pre obroka/. Sledećih 2 dana se uzima po 1 kašičica jednom dnevno pre obroka. Ova smesa se koristi najviše 2 meseca.
Već smo rekli da se sveži gel od aloje koristi za uklanjanje nesavršenosti na koži, gde spadaju i fleke, akne i iritacije. Dovoljno je da u sveže ceđenu tečnost iz listova ove biljke umočite tampon i da pomoću njega nanesete sok po licu. Za još bolji efekat možete dodati po jednu kap bademovog ulja i ulja čajevca.
Od aloje se mogu praviti i kapi za uši. Potrebno je da jedan razvijeni list biljke, koja je stara 3-4 godine, isečete parče veličine 2 cm. Od njega treba da iscedite 2 kapi i da ih blago zagrejete. Zatim u smesu umočite štapić za uši i stavite u uvo koje vas boli.
Štetnost aloe vere
Bez obtira što je aloja biljka koja ima bezbroj koristi za ljudsko telo, nije poreporučljivo da se lečite njome bez prethodne konsultacije sa lekarom. Razlog tome jeste što sok od nje ponekad može imati i negativan uticaj.
Kada se koristi za unutrašnju upotrebu, ova biljka pomaže detoksikaciji. To, sa svoje strane, može biti propraćeno kolikama, nadutošću i bolovima u želucu. Zato se ne preporučuje trudnicama i dojiljama.
Obratite pažnju i na činjenicu da konzumacija ove biljke može izazvati pobačaj ili da pogorša upalne procese u reproduktivnom sistemu, kao i u mokraćnim kanalima.
