/undefined /undefined /undefined Krbuljica /Anthriscus cerefolium/ je jednogodišnja biljka, koja je blizak rođak peršunu. Krbuljica pripada istoj porodici kao i celer, šargarepa i peršun - štitare. Može dostići visinu do 40-60 cm. Cveta od aprila do juna i ima srebrno-bele cvetove. Kada sazri, listovi dobijaju ljubičastu boju, a na kraju dobijaju bronzanu boju. Tada gube jak ukus i zato se koriste samo zeleni listovi.
Za razliku od većine začina, krbuljica uspeva na hladnim, mraćnim i vlažnim mestima. Dobro se razvija na otkrivenim površinama i u dubokim saksijama, jer ima dugo korenje.
Krbuljica se dovodi u vezu sa Isusovim vaskrsenjem, jer njena aroma dosta podseća na smolu (smirnu), a rani pupoljci krbuljice podsećaju na preporađanje. Ova biljka se u nekim delovima Evrope tradicionalno koristi za Uskrs - jede se kao deo ceremonije za Veliki četvrtak. Krbuljica je bila kod Grka i Rimljana poznata kao začin za supu.
Sastav krbuljice
Sveži zeleni listovi krbuljice sadrže velike količine eteričnih ulja, vitamin C, mineralne materije, magnezijum, glikozide i karoten.
Odabir i čuvanje krbuljice
Krbuljica se može kupiti i kao sušena biljka, Začin se treba čuvati na suvom i hladnom mestu, daleko od direktne sunčeve svetlosti. Ako se čuva u najlonskoj jesi i frižideru, svež začin može izdržati do nedelju dana. Jedan od načina da sačuvate neverovatnu aromu jeste da stavite biljku u vinsko sirće.
Krbuljica u kulinarstvu
Aroma krbuljice podseća na aromu anisa. Najprijatniju aromu imaju mladi lsitovi biljke, dok sušeni veći deo arome gube. Zbog slatkaste arome koja podseća na anis, krbuljica se često koristi kao začin za supe i salate. Kada je jelo vruće, krbuljica se dodaje neposredno pre serviranja. Veoma male količine začina su sasvim dovoljne.
U nekim jelima severnoameričke kuhinje listovi krbuljice se koriste kao začin za živinsko meso, pečeno na grilu, ili za ribu i jela sa jajima. U francuskoj kuhinji se krbuljica koristi u proleće - mladi zeleni listovi se mešaju sa sitnim sirom ili mekim sirom (na primer, kamamber) i maslacem. Dobijenim zelenim maslacem se mažu kriške crnog hleba.
Često se listovi krbuljice dodaju sosevima za ribu, jelima od živinskog mesa, krompir čorbama, jagnjećem mesu. Krbuljica daje veoma prijatnu aromu i ukus jelima sa zelenom salatom, graškom i paradajzom. Dobra je kao začin za šargarepu, jaja i šparglu.
Krbuljica se dobro slaže sa drugim začinima kao što je to estragon, bosiljak i peršun. Neki kulinaru je nazivaju još i "gastronomski peršun". Ona je glavni sastojak franuske mešavine "fin erb". To je opšti naziv za smesu od sitno seckanog perpuna, luka, krbuljice i estragona.
Svi začini su u jedniakim količinama. Postoje varijacije ove mešavine, ali prva 3 začina su obavezna. U Norveškoj i Francuskoj se krbuljica često servira kao garnir jelima.
Koristi od krbuljice
Kombinacija maslačka, krbuljice i kres salate je veoma korisna za jačanje organizma tokom zime, kada najviše nedostaje vitamina. Kao i veliki deo lekovitih biljaka, tako i krbuljica je korisna kod lenjih creva. Kada se napravi, čaj se može koristiti da se oči navlaže.
Za to je potrebno da 1 kašiku sveže isečene krbuljice prelijete 1 šoljom ključale vode i ostavite tako 10 minuta. Kada se čaj ohladi, malo namokrite pamučnu vatu i stavite preko zatvorenih očiju da odstoji 10 minuta. Krbulja snižava očni pritisak i ima dobro diuretsko dejstvo.
