Vratić /Tanacetum vulgare/ je zeljasta višegodišnja biljka, čija je stabiljka razgranata i dostiže visinu do 1.5 m. Raste pokraj reka, puteva, nasipa, kao i pored travnatih površina obraslim korovom, do 1200 m nadmorske visine. Vratić se može sresti svuda u našoj zemlji. Listovi su mu eliptični i žuti. Ima mnoštvo sitnih cvetova, na kojima se mogu primetiti leptiri, raspoređeni u grupama.
Vratić dolazi iz Jugoistočne Evrope, a danas se može naći u celoj Evropi, Australiji i Severnoj Americi. Ima jaku aromu. Vekovima se u narodnoj medicini koristi kod artritisa, glavobolja i groznice. Njegov naziv na latinskom znači onaj koji snižava temperaturu, a potiče od latinske reči "febrifugia".
Vratić postaje veoma popularan u Velikoj Britaniji 80-ih godina kao dobra zamena konvencionalnim lekovima za migrenu.
Sastav vratića
Vratić sadrži 1% eteričnog ulja, koje ima karakterističan miris, koji podseća na kamfor. Glavni deo eteričnog ulja je keton v-tuion i negov izomer a-tuion. U vratiću se mogu naći flavonoidi, alkaloidi, organske materije, gorka materija tanacetin, vitamin C, karotenoidi. Sadrži borneol, terpene i tuiol. Takođe, mogu se otkriti i smole i galenska kiselina.
Branje i čuvanje vratića
Deo biljke koji se može koristiti je nadzemni. Bere se za vrem ecvetanja, od juna do septembra. Suši se u sušnici do 40 stepeni ili u hladovini. Dozvoljena vlažnost vazduha u prostoriji gde se biljka čuva jeste 13%. Ako se pravilno čuva, može se čuvati isečena sledeće dve godine ili kao cela - tri godine. Osušeni vratić ima žutu boju, karakterističan miris i slatko-gorak ukus.
Koristi od vratića
Vratić je veoma bogat seskviterpeniskim laktonima, među kojima je najcenjeniji partenolid. On štiti moždane sudove od zapušenja, jer opušta grčeve glatke muskulature. Partenolid štiti i od prekomernog lepljenja trombocita i suzbija proizvodnju određenih hemijskih jeidnjenja.
Kao što je već jasno, tokom 80-ih godina se u Velikoj Britaniji otkrivaju korisna svojstva biljke. Tada je sprovedeno ispitivanje na 300 pacijenata sa migrenom i ustanovljeno je da 70% njih se osećalo bolje, nakon što bi pojelo 2-3 sveža lista vratića svakog dana. Zato je vratić proglašen alternativom za tablete za migrenu.
Danas lekari ne koriste vratić samo protiv jakih glavobolja, već i kod artritisa i sličnih stanja, koja su propraćena jakim bolovima. Vratić se koristi i za lečenje psorijaze, zujanja u ušima, astme i raznih alergija.
Vratić tonizira muskulaturu i poboljšava rad želudačno-crevnog trakta kod konstipacije, čira na dvanaestopalačnom crevu ili želucu. Deluje antiupalno i ublažava bolove kod gasova u cvrevima. Vratić povećava učestalost srčanh kontrakcija, usporava rad srca i povećava arterijski pritisak.
Eterično ulje vratića je korisno kod bolesti žučne kese i jetre, jer poboljšava proizvodnju žučnog soka. Deluje protiv glista, mikroba i ima antiseptičko dejstvo, ali treba biti oprezan u korišćenju, jer je toksičan.
Narodna medicina i vratić
Narodna medicina preporučuje korišćenje vratića kod kamena u bubregu i bešici, kao i kod drugih upalnih procesa. Spolja se koristi za kupke kod reume, pranje kose kod upornog peruta, za glavobolju, malariju, nervna rastrojstva.
Za reumu je potrebno da se 50 g vratića potopi u 1 l vina i tako da odstoji 8 dana. Zatim se 40 ml čaja uzima nakon gavnih obroka. Kod ostalih problema jse može napraviti čaj. Potrebno je da se 1 kašika cvetova biljke prelije sa 400 ml kipuće vode. Neka odstoji tako 2 sata. Dobijena tečnost se pije 3 puta dnevno pre obroka, po jedna šolja.
Za lečenje glista se pomešaju cvetovi vratića sa sušenim cvetovima pelina i kamilice. Ove biljke treba da budu u jednakim količinama. 8 g od dobijene smese se prelije sa 250 ml kipuće vode i tako stoje dok se ne ohladi. Dobijenu smesu procedite i njome radite klistiranje.
Štetnost vratića
Ovu biljku koristite samo po preporuci fitoterapeuta, jer je veoma toksična i može dovesti do teških posledica. Trudnice i dojilje ne bi trebalo da konzumiraju vratić, jer postoji veliki rizik od pobačaja i prevremenog porođaja.
