Dragoljub /Tropaeolum/ je cvet, koji je veoma rasprostranjen u našoj zemlji kao sobna i baštenska biljka. Predstavnik je porodice Tropaeolaceae, koja se sastoji od 50 vrsta, a poreklom je iz Centralne i Južne Amerike. Kao i druge biljke, razne vrste dragoljuba su se koristite u ishrani stanovništva odakle potiču.
Indijanci su gajili višegodišnje dragoljube sa ukusnim korenjem. Danas se isto korenje koristi za pripremu raznih jela u oblasti Anda. U Evropu su preneseni u 16. veku, kada su španski konkvistadori doneli njhove semenke, pa su tako ubrzo postali nerazdvojni deo bašta.
Latinski naziv dragoljuba sadrži reč "trophae", što znači mali trofej. Najverovantije se dovodi u vezu sa oblikom cveta, koji podseća na šlem, kao i njegovi listovi.
Sastav dragoljuba
Dragoljub ima raznolik hemijski sastav. Bogat je kalijumom, jodom, fosforom, provitaminom A, vitaminima B1 i B2. Sadrži biljne antibiotike, vitamin C, fitonicide, eterično ulje.
Vrste dragoljuba
Tropaeolum majus - ugavnom je višegodišnja biljka, ali kod nas ne može izdržati na velikim hladnoćama, pa se zato svakog proleća ponovo sadi. Ima nepravilne cvetove sa dugim izraslinama, koje su pune slatkog soka. Prijatne je arome i prošarana je raznim bojama - žutom, narandžastom, braon-crvenkastom, jarkocrvenom i roze bojom. Ima dva oblika - uvijeni, koji dostiže dužinu do 2.5 m i žbunasti, koji dostiže visinu do 40 cm.
Tropaeolum minus - ovo je umanjena varijanta velikog dragoljuba.
Tropaeolum peltophorum - ima tamnozelene listove i lepe tamnocrvene cvetove.
Tropaeolum peregrinum - već se i na našim prostorima mogu videti ograde koje su obavijne stabiljkama, dugim 3-4 m. Spoljašnji izgled je nešto drugačiji od tipučnih predstavnika dragoljuba - cvetovi su jarkožuti, a listovi sitni i kosi.
Tropaeolum cultorum - uključuje hibridne sorte prethodne dve vrste. Krase je najrazličitiji cvetovi od maja do prvih hladnih dana.
Druge vrste dragoljuba se teško mogu naći na našim prostorima.
Gajenje dragoljuba
Dragoljub se razmnožava putem semenki. Seje se u aprilu na mesto gde će biljka i rasti, jer korenski sistem se može lako oštetiti ako se premešta. U gnezdo se stavljaju 3-4 semenke, koje posle nekoliko nedelja niču, a nakon mesec dana procvetaju. Zemljište ne treba da bude mnogo bogato, jer i ako je đubreno svežim đubrivom pre sejanja dragoljuba, to može biti otrovno za ovu biljku.
Umereno se poliva, ali bez preterivanja, jer ne voli vlagu. Ovom biljkom možete ukrasiti svako sunčano mesto ili ono u hladovini. Tropaeolum peregrinum je odlična za dekoraciju ograda.
Dragoljub u kulinarstvu
Iako je teško poverovati u to, u kulinarskim knjigama se mogu naći recepti koji sadrže ovu biljku. Dragoljub se koristi za salate, čorbe, marinade i pire. Koriste se tvrdi cvetni pupoljci, sveži listovi i neuzrele semenke.
Listovi dragoljuba se mogu brati od proleća do kasne jeseni, a plodovi - čim opadne procvetali cvet, dok još nisu nisu postali tvrdi. Listovi se mogu sušiti, a pupoljci i zeleni plodovi se mogu marinirati.
Još odavno su monasi dodavli salatama listove i cvetove dragoljuba. Vodili su računa da se tajna njihovih recepata ne oda. U prošlosti je dragoljub bio poznat kao salata kardinala. Svi delovi ove biljke imaju prijatan pikantan ukus, a zbog jake arome su Evropljani u 19. veku smatrali da ova biljka ima moć da otvori apetit.
I do danas se dragoljub u Francuskoj dodajte salatama. Krupne semenke koje podsećaju na male naborane orahe se kuvaju u sirćetu i koriste se kao začin za meso.
Koristi od dragoljuba
Kao lek je dragoljub malo zaboravljen. Bogat je biljnm antibioticima, pa se zato salata sa ovom biljkom koristi za prehlade, oboljenja gornjih disajnih puteva i pluća. Odavno je poznato da su svi delovi biljke korisni kod ženskog i muškog klimaksa. Pomaže kod depresije i razdražljivosti.
Godinama se dragoljub koristio za lečenje impotencije. Za to je bilo potrebno da se semenke biljke isitne i preliju 1 kašičicom ključale vode. Uvjaju se i onda se ostavljaju na toplo mesto da odstoje 2 sata. Čaj od biljke se koristi kod izmorenosti, anemije, problema sa bubrezima, raznih iritacija kože. Eterično ulje dragoljuba ima antibakterijsko i antigljivično dejstvo, a i jača odbrambene snage organizma.
