Kandilica

Kandilica

Kandilica /Aquilegia/ je višegodišnja zeljasta biljka iz porodice ljutića. Kandilica je rod biljaka, koji je rasprostranjen u umerenim i planinskim oblastima severne polulopte.

Latinski naziv ovog lepog cveta potiče od reči koja označava "onaj koji sakuplja vodu" zbog oblika cvetova, koji poput korpica sakupljaju kišu. Poznat je i sa nazivom pakujac.

Kandilica raste na mestima gde ima dosta hladovine. Može se sresti u centralnom delu Stare planine.

Kandilica

Cveta dva meseca i ima veoma zanimljive i lepe cvetove, koji predstavljaju zvezdaste trube od 5 venčića u sredini, koji su srasli.

Kandilica je omiljena pčelama, pa se oko nje uvek može čuti njihovo zujanje. Spektar boja cvetova kandilice je veoma bogat - oni mogu biti roze, plave, ljubičaste i žute boje. Razmnožava se putem semenki, koje se seju početkom proleća.

Kandilica je bila selektirana još od 14. veka, što je dovelo do nastanka mnogih hibridnih oblika. Pojedine vrste se lako ukrštaju međusobno putem oprašivanja i relativno je teško da se sačuva boja i oblik cvetova. Zato je najbolje da se svake godine poseje makar nekoloko novihvrsta.

Gajenje kandilice

Kandilica je izdržljiva biljka, koja uspešno raste na niskim temperaturama i nije posebno zahtevna što se tiče svetlosti. Ako ste joj obezbedili blagu hladovinu, ona će duže cvetati. Takođe, zemljište nije od velikog značaja za ovu biljku, samo je jedini uslov da se redovno đubri i da nije previše teško i vlažno.

Kandilica se može koristiti za najrazličitije ciljeve ukrašavanja. Prija joj da bude na balkonu i u bašti. Niske vrste kandilice su posebno pogodne za vrtove. Najnovija namena im je da se seju u saksije i da se postavljaju na terase.

U sobi možete procvetalu kandilicu da imate još u rano proleće. Za to je potrebno da se iskopa tokom leta, da se zasadi u saksije i da se posadi u hladovini. Umereno je polivajte, a kada počnu mrazevi, onda ih unesite u prohladnu prostoriju, a tokom januara ih možete stavti do prozora.

Postepeno povećajte polivanje i u mratu očekujte lepe cvetove. Kada procvetaju, presadite ih sa novim zemljištem i ponovo ih posadite u bašti, da biste ih pripremili za još jedno rano cvetanje.

Najlakši način za razmožavanje kandilice je putem semenki. Njih ima u velikim količinama i sjajne su, crne i sitne. U 1 gramu ima oko 100 malih semenki. Pošejate ih sa peskom i posejte ih na otovreno mesto u bašti, neposredno pre branja u jesen. Kada se pojave listovi, onda ih treba presaditi na rastojanju od 30 cm.

Mlade biljke cvetaju tokom druge godine, a potpuni razvoj dostižu u trećoj. Možete ih ostaviti i same da se posade. Novi cvetovi mogu biti najrazličitiji zbog unakrsnog oprašivanja, pa se veoma retko dešava da se ponove osobine originalne biljke.

Sastav kandiice

Sastav kandilice nije u potpunosti utvrđen. Kod nje ima tragova cianognenog glikozida. U lekovite svrhe se koristi cela biljka, zajedno sa semenkama i korenjem. Bere se za vreme cvetanja. Koristi se kako sušena, tako i sveža.

Koristi od kandilice

Kandilica se koristi kod upale jetre, žutice, nesanice, unutrašnjih rana, iskašljavanja krvi plućnog abcesa. Preporučuje se od belog pranja, menstrualnih problema i očnih bolesti. Semenke su dobre kod čireva.

Kandilica se koristi za unutrašnju upotrebu, u vidu čaja.

Za to je potrebno da prelijete 1 kašiku sitno iseckane biljke sa 2 šolje kipuće vode. Kada se čaj ohladi, procedite ga. Uzima se po 1 kašika, 3 puta dnevno. Od soka sveže biljke se pije po 10-15 kapi dva puta na dan.

Štetnost kandilice

U velikim količinama kandilica može biti otrovna. Konzumacija velikih količina soka od sveže biljke za posledicu može imati dijareju, cianozu, iscrpljenost i proširenje zenica.

Komentari

Pošalji
5
Ukupno glasalo: 1
5 1
4 0
3 0
2 0
1 0
Oceni:

Popularni članci danas