Blaženak

Blaženak

Blaženak je višegodišnja zeljasta biljka, koja može dostići visinu do 1 metra. Blaženak je jedna od 50 biljka koje pripadaju porodici ruža. Rasprostranjen je u Evropi, Novom Zelandu, Severnoj i Južnoj Americi, Africi i Aziji.

Blaženak raste na mračnijim travnatim površinama, u žbunovima i mestima gde se seku drva. Može se naći u celoj zemlji.

Legende o blaženku

Veruje se da je blaženak cvet koji je KUpidon stavljao na svoje strele, a zatim poklanjao vilama, da bi opčinile i oduzele život zaljubljenom čoveku. Narodne tradicije nalažu da se blaženak bere pre Đurđevdana, kada je sve mirno i kada niko ne bi trebalo da progovori nijednu reč. Ako neko progovori za vreme branja, onda nema pravo da ubere nijedan struk ove biljke.

Priča se da jodite /ženski duhovi/ ne daju blaženak, jer ga žele samo za sebe. Da bi uspele da naberu makar malo ove biljke, vračare i berači su ostavljali odeću na nekom mestu i zatim su trčali goli prema blaženaku, a aztim su brzo i bežali. Naši preci su verovali da ova biljka tera košmare i zle duhove i pomaže protiv raznih psihičkih napada.

Vrste blaženka

Crveni blaženak - višegodišnja biljka visine do 20 cm. Može se naći na nadmorskoj visini do 900 do 2300 m. Cveta od maja do avgusta.

Blaženak

Grebić - dostiže visinu do 80 cm i cveta od jula do avgusta. IMa žuto-crvenu čašicu i raste na vlažnim i blatnjavim mestima. U lekovite svrhe se koristi njegovo korenje.

Rodopski blaženak - ima narandažaste cvetove i dostiže visinu do 40 cm. Može se naći od 1200 do 1500 m nadmorske visine.

Zečija stopa - ima blago razgranatu stabiljku, obraslu dlakama, a listovi su nazubljeni. Donji listovi imaju oblik rozete dok gornji imaju manje listiće oko sebe. Cvetovi su sitni i žuti, nalaze se pojedinačno i na vrhu same stabiljke. Čašice zečije stope su sastavljene od 2 kruga i 5 listova. Cveta od maja do avgusta.

Sastav blaženka

Korenje blaženaka je veoma bogato skrobom, bagrilnim materijama, šećerima i taninima. Ima prijatnu aromu karanfila. Hemijski sastav nadzemnog dela podrazumeva eterična ulja, koja su bogata evgenolom, zbog kojeg ova biljka ima prijatan miris. Takođe, mogu se otkriti glikozidi, oko 30% tanina, organske materije, gorke materije, flavonoidi. Nadzemni deo može sadržati smolu, skrob, mineralne soli, galnu kiselinu i šećere.

Branje i čuvanje blaženka

U medicinske svrhe se koristi korenje blaženka. Korenje se vadi u jesen, nakon što mu semenke sazru. Najodgovarajući meseci za to su septembar i oktobar. Potrebno je da se osuši u hladovini ili u sušnici, na temperaturi do 35 stepeni. Pravilno osušeni koreni treba da imaju braon boju, gorak ukus i miris, koji podseća na karanfil. Ima tonizirajuće, antiseptično dejstvo, a takođe uklanja i bolove.

Dva blaženka

Koristi i upotreba blaženka

Ova biljka ima veliku moć da dezinfikuje i zateže. Koriste je ljudi koji imaju problema sa varenjem, dijarejom, gasovima, hemoroidima, za glavobolju, kašalj i nesanicu. Korisna je i za ljude koji nemaju apetit. Ova biljka sužava krvne sudove i smiruje nervni sistem. Blaženak se koristi u vidu praha, tinkture, vina ili čaja. Tinktura se uzima po 10-20 kapi dnevno sa kockom šećera.

Blaženak se kombinuje i sa drugim biljkama i tada ima antiupalna dejstva. Njegovo antiupalno dejstvo se koristi u ekstraktima za lokalnu spoljašnju primenu kod upalnih oboljenja polnih organa, za spolja i unutra.

Spolja se blaženak koristi i za obloge kod upale kapaka, za ispiranje usta kod krvarenja desni i za rane.

Ako želite da napravite čaj od blaženka, potopite jednu kašiku iseckanog korena u 400 ml ključale vode i ostavite tako 2 sata. Nakon toga procedite čaj i pijte po 100 m tri puta dnevno pre obroka.

Komentari

Pošalji
3
Ukupno glasalo: 1
5 0
4 0
3 1
2 0
1 0
Oceni:

Popularni članci danas