Magnezijum

Zeleno povrće

Magnezijum se obično svrstava u makrominerale, što znači da naša hrana treba da nas snabdeva stotinama miligrama magnezijuma svakodnevno. Ostali makrominerali, koji su ljudima neophodni svaki dan su kalcijum, fosfor, natrijum - prehrambeni, kalijum i hlorid.

Magnezijuma ima najviše u kostima ljusdkog tela (60-65%), ali isto tako i u mišićima, kao i u drugim ćelijama i telesnim tečnostima. Kao svi minerali, magnezijum ne može da se proizvede u ljudskom telu, i treba da se dostavlja u organizam putem ishrane. Čovekov organizam sadrži 20-30 g magnezijuma.

Funkcija magnezijuma

- Formiranje kostiju - oko dve trećine magnezijuma u ljudskom telu nalazi se u kostima. Deo magnezijuma pomaže u formiranju njihove fizičke strukture, pošto se nalazi u koštanoj masi zajedno sa mineralima fosforom i kalcijumom. Preostali magnezijum se nalazi na površini kostiju i deluje kao mesto za čuvanje magnezijuma, koji organizam može da koristi kada se ne unosi dovoljno putem ishrane.

- Relaksacija nerava i mišića - magnezijum i kalcijum deluju zajedno u regulisanju netvnog i mišićnog tonusa organizma. U mnogo nervnih ćelija magnezijum služi kao hemijski blokator, tako da kalcijum ne može da stigne do nervnih ćelija i da aktivira nerv.

- Kod obolelih od dijabetesa magnezijum sprečava komplikacije na krvnim sudovima i u kombinaciji sa selenom, cinkom i hromom poboljšava funkciju nadbubrežne žlezde.

- Kod ovoljenja disajnih puteva pomaže širenju bronhija i na taj način oslobađa od bolnih bronhospazama.

- Magnezijum ima veoma pozitivan uticaj na reprotuktivne organe. Kod trudnica zajedno sa folnom kiselinom sprečava marfolmaciju ploda, prevremeni porođaj i razvoj toksikoza. U vreme menopauze magnezijum sprečava negativne efekte, koje ovo stanje izaziva.

Oko 300 različitih enzima u organizmu ima potrenu za magnezijumom, kako bi funkcionisali. Magnezijum učestvuje u metabolizmu belančevina, ugljenih hidrata i masti. Takođe pomaže u pravilnom funkcionisanju gena. Kardio-vaskularni sistem, sistem organa za varenje, nervni sistem, mišićni sistem, bubrezi, jetra, žlezde sa unutrašnjim lućenjem i mozak imaju potrebe za magnezijumom za svoje metaboličke funkcije.

Dnevna doza magnezijuma

Preporučena dnevna doza magnezijuma kod muškaraca i žena, koji su uzrasta od 16 do 60 godina iznosi 280 mg za žene i 330 mg za muškarce. Nacionalna akademija nauka u SAD je odredila dozvoljenu gornju granicu (UL) za dnevni unos magnezijuma od 350 mg za osobe starije od 9 godina. Ova granica se odnosi samo na magnezijum, koji se unosi putem suplemenata.

Brokoli

Nedostatak magnezijuma

Pošto magnezijum ima toliko važnih uloga u organizmu, simptomi nedostka magnezijuma mogu primetno da variraju. Mnogo simptoma uključuje promene u nervnoj i mišićnoj funkciji, kao što su mišićna slabost, tremor, grčevi. U srčanom mišiću nedostatak magnezijuma može da dovede do srčane aritmije, nedovoljne kontrakcije i povećanja srčane frekvencije.

Zbog uloge magnezijuma u skeletnoj strukturi, razređivanje i slabljenje kostiju takođe može da bude simptom nedostatka magnezijuma. Drugi simptomi uključuju nestabilan nivo šećera u krvi; glavobolje; povišeni krvni pritisak; povišen nivo masnoće u krvi; depresiju; nesvesticu; gađenje; povraćanje i nedostatak apetita.

Kod nekih namirnica, koje imaju veći procenat magnezijuma, primećeno ja da kada se rastvore u vodi - blanširanjem, kuvanjem ili kuvanjem na pari, može da se izgubi značajna količina magnezijuma. Kod drugih namirnica, kao što su badem i kikiriki, veoma je mali gubitak magnezijuma kod pečenja ili druge vrste obrade.

Neke vrste diuretika, koji se koriste za snižavanje krvnog pritiska, uključujući i tiazidne diuretike kao što su hidroclorotiazid i indapamid, izlažu riziju status magnezijuma u organizmu. Antibiotici takođe mogu da smanje količinu magnezijuma u organizmu.

Predoziranje magnezijumom

Najčešći toksikološki simptom za visok nivo magnezijuma u organizmu je dijareja. Toksičnost magnezijuma može da bude povezana i sa mnogo opštih simptoma, kao što su povećanje želje za snom ili osećaj slabosti.

Korist od magnezijuma

Magnezijum može da igra važnu ulogu u prevenciji i/ili lečenju sledećih oboljenja: alkoholizam, angina, aritmija, astma, hronični umor, urođena stčana oboljenja, koronarna oboljenja, dijabetes, epilepsija, infarkt, AIDS, hipertonija, upala creva, migrena, multipleks skleroza, osteoporoza, peptički ulkus, PMS itd.

Magnezijum može da se kupi kao dodatak ishrani, i nalazi se u dva osnovna oblika: sa helatnim prstenom i bez helatnog prstena. Magnezijum sa helatnim prstenom je vezan sa kompleksom proteina, nazvanih aminokiselina. Najšite rasprostranjeni dodaci ishrane ove vrste su magnezijum glicinat, magnezijum aspartat i magnezijum taurat.

Magnezijum takođe može biti vezan za organsku kiselinu (kao citrat), ili masnu kiselinu (kao stearat). Jedinjenja bez helatnog prstena uključuju magnezijum oksid, magnezijum sulfat i magnezijum karbonat.

Izvori magnezijuma

Odlični izvori magnezijuma su blitva i spanać. Veoma dobri izvori magnezijuma su slačica, letnje bundeve, brokoli, melasa, iverak, repa, semenke bundeve i menta.

Drugi dobri izvori magnezijuma su: krastavac, boranija, celer, kupus, seme suncokreta, seme susama i laneno seme. Kafa i kako su takođe dobri izvori magnezijuma. Orašasti plodovi kao orasi, indijski orah, bademi, kikiriki, pinjole i brazilski orah su veoma bogati ovim mikroelementom.

Začini su dobar način da se snabdite magnezijumom. Možete ga naći u bosiljku, alevoj paprici, menti i limunskoj travi. Jedan od načina da dostavite veliku količinu magnezijuma je da pijete vodu iz česme.

Komentari

Pošalji
5
Ukupno glasalo: 1
5 1
4 0
3 0
2 0
1 0
Oceni:

Popularni članci danas