Fosfor

Meso

Fosfor je mineral i važan hranljivi element za rast u razvoj kostiju i mekih tkiva. On se čuva prvenstveno u vašim kostima i od životnog je značaja za proizvodnju energije kao i za strukturu vaše DNK. Nova istraživanja pretpostavljaju da hrana koja sadrži fosfor igra osnovnu ulogu u razvitku koštane mase i sastoji se od polovine težine kostiju. Po svojoj suštini fosfor je važan hemijski element koji ulazi u sastav nukleinskih kiselina i učestvuje u razmeni materija. Fosfor ima važan uticaj na rad srca.

Količina fosfora koja je potrebna ljudskom organizmu je 1200 mg (1, 2 g). Telo čoveka sadrži u proseku 1, 5 kg elementa broj 15. Od te količine skoro 1, 4 kg se nalazi u kostima, a oko 12 g u mozgu i nervima.

Reč "fosfor" znači nosilac svelosti. Tokom 1669. godine nemački alhemičar Brand tražeći "filozofski kamen" koji pretvara obične metale u zlato zagrevao je urin. Nakon isparavanja ostao je crni mulj koji je on nastavio da zagreva. Po unutrašnjim zidovima se izdvojila bela materija slična vosku, koja je svetlela i Brand je bio ubeđen da je dobio "filozofski kamen". Na sreću ili nažalost ipak je to hemijski element fosfor. Tokom 1860. godine fosfor je bio otrkiven ponovo od strane engleskog fizičara Roberta Bojla. Tokom 1743. godine Margraf je objavio zvanične podatke o novoj materiji i on je zauzeo mesto pod rednim brojem 15 u periodnom sistemu Mendeljejeva. Dugo vremena nakon otkrivanja fosfora on nije imao primenu u životu. Tek nakon 200 godina je postalo jasno koliko je fosfor cenjen element u prirodi i životu.

Danas se fosfor dobija u električnim pećima od prirodnih materijala apatita i fosforita. Tako se dobija beli fosfor, koji je veoma opasna i izuzetno otrovna materija. On je mekan i može lako da se seče nožem. Na vazduhu lako oksidiše i sam se pali, zato se drži u vodi.

Korsti od fosfora

Pravilna upotreba fosfora pomaže u oporavku polomljenih kostiju, da se povrati gubitak minerala u udovima. Fosfor se koristi za lečenje kod simptoma od zavisnosti od alkohola. Opaža se i da fosfor smanjuje umor kod dijabetičara zavisnih od insulina, kao i za smanjenje razvitka kamena u bubregu.

Deficit fosfora

Simptomi ako imate deficit fosfora su slaba gustina kostiju, kamenje u bubrezima, slabost, umor, grčenje i spazam mišića, posebno onih na licu, u rukama i nogama. Najbolji oblici dodataka su kalcijumov fosfat i mononatrijumov fosfat. Visok unos alkohola može da smanji nivo fosfora. Fosfor i kalcijum su tesno povezani među sobom i nalaze se zajedno u krvnom serumu u ljudskom organizmu. Da bi bio održan pravilan hemijski balans, čoveku je potrebno dva puta više kalcijuma nego fosfora.

Deficit ili višak jednog od dva elementa vodi do prekomernog korišćenja ili "natrpavanja" drugog. Na primer, kad je količina unetog fosfora visoka, nivo kalcijuma opada. Bez fosfora asimilacija niacina je nemoguća. Taj mineral takođe tako stimuliše rad srca i od važnog značaja je za funkcionisanje bubrega i prenošenje nervnih impulsa. Deficit fosfora se sreće izuzetno retko i moguće je kod vegetarijanaca, koji ne uzimaju mlečne proizvode. Element se nalazi u skoro svakoj hrani u različitoj količini i u principu ne može da stvori intoksikaciju.

Fosfor u ribi

Predoziranje fosforom

Gornja granica primljenog fosfora za čoveka je 1500 mg dnevno. Velike doze fosfora mogu da smanje nivo kalcijuma u organizmu. Uprkos tome što je fosfor važan za stimulaciju mišićnih kontrakcija i za usvajanje proteina, ugljenih hidrata i masnoća, povišen unos ne dovodi do očiglednih spoljašnjih efekata. Uprkos tome nije za zanemarivanje činjenica da taj element veoma učestvuje u životno važnim funkcijama organizma i ima ga u svakoj telesnoj ćeliji.

Najvažnija mu je uloga u ćelijskoj mitozi (deljenje ćelija). Bez njega ćelija se ne bi podelila i tako ne bi rasla mišićna masa i ne bi se oporavljale oštećena tkiva. Zdravi zubi i proizvodnja adenozin trifosfata takođe iziskuju prisustvo dovoljno fosfora. Konzumacija belog šećera ruši kalcijum-fosforni balans. Kontinuirana upotreba antiacida može takođe da dovede do smanjenja nivoa fosfora u organizmu. Kola, gazirani napitci sadrže mnogo fosforne kiseline i pre suviše velikoj upotrebi može da smanji nivo kalcijuma.

Upotreba i izvori fosfora

Fosfor se koristi u više od sto grana poljoprivrede. On se u najvećim količinama sadrži u slede'im namirnicama: riba, meso, mleko, sir, hleb, Bogat izvor fosfora za ljudski organizam su pasulj, grašak, orasi, šargarepa, jagode.

Jedinjenja fosfora se upotrebljavaju u keramičkoj i tekstilnoj industriji kao i u proizvodnji različitih hranljivih namirnica. Na kraju brzo se razvija hemija fosfornih organskih jedinjenja koja se koristi u borbi protiv štetočina ratarskih kultura.

Komentari

Pošalji
0
Ukupno glasalo: 0
5 0
4 0
3 0
2 0
1 0
Oceni:

Popularni članci danas