Flavonoidi

Voće

Klasifikovani kao biljni pigmenti flavonoidi su neverovatan spektar iznad 6000 različitih materija koje se nalaze u skoro svim biljkama i razlog su za njihovu boju u nijansama žute, narandžaste i crvene. U flavonoidima može da se otkrije i mnogo različitih hemisjkih grupa materija.

Ove grupe uključuju flavonole, dihidroflavonole, flavone, izoflavone, antocianine i antocijanide. Neki flavonoidi su nazvani prema biljkama koje ga sadrže. Tako na primer ginkgetin je flavonoid drveta ginka, a tandžeretin je flavonoid od mandarine.

Funkcije flavonoida

Zaštita ćelijskih struktura - većina flavonoida funkcioniše u ljudskom telu kao antioksidans. Tom osobinom oni pomažu za neutralisanje preterano reaktivne molekule koji sadrže kiseonik i sprečavaju destrukciju ćelija tih molekula.

Potpomaganje delovanja vitamina C - svaki sastojak i flavonoida i vitamina C poboljšava antioksidansnu aktivnost onog drugog.

Kontrola upalnih procesa - predupređenje prekomernih upala je ključna uloga flavonoida.

Antibiotsko dejstvo - u nekim slučajevima flavonoidi mogu da deluju dirktno kao antibiotici odvraćajući funcije mikroorganizama kao što su virusi ili bakterije.

Indikatori za deficit flavonoida mogu biti krvarenje iz nosa, previše modrica, otok posle povrede, hemoroidi i dr. Obično oslabljena funkcija imuniteta, primetna usled čestih prehlada ili infekcija, takođe može biti znak za nedovoljan unos hrane s flavonoidima. Čak i kod mnogo visokih vrednosti unosa flavonoida (na primer 140 g dnevno) ne dolazi do neželjenih propratnih efekata.

Temperatura, stepen kiselosti (pH) i stepen obrade hrane utiče značajno na sadržaj flavonoida u hrani koju uzimamo.

Vrste flavonoida

Flavonoida ima mnogo ali najrasprostranjenija su tri. To su:

- Epikatehin - sreće se najčešće u kakau, ali može se naći i u vinu i zelenom čaju. Ovaj flavonoid se smatra najvažnijim. Istraživanja s njim povezana su sa kardiološkim zdravljem čoveka. Ima jak antioksidansni efekat jer ne reaguju samo sa slobodnim radikalima već ih razgrađuju i izbacuju iz organizma;

- Kvercetin - on je široko rasprostranjen, nalazi se u skoro svim izvorima flavonoida, ali najviše u citrusnom voću. Smatra se za najaktivniji flavonoid, koji ima i antiupalno dejstvo. Ima jako aktivirano antioksidansno dejstvo i u isto vreme deluje kao zaštita vitamina C u organizmu. Pripisuju mu se i antikancerogene i antidijabetične moći.

- Proantocijanidi - nalaze veoma široku primenu u medicini. Nalaze se u voću kao što su jagode, kupine i borovnice. Osim, za flavonoide uobičajenog, antioksidansnog dejstva, imaju sposobnost da povećaju nivo vitamina C u organizmu. Jačaju krvne sudove i pomažu u koagulaciji krvi. Ova grupa flavonoida ima svojstvo da zadrži degradaciju kolagena.

Koristi od flavonoida

Flavonoidi igraju ulogu u prevenciji i/ili lečenju sledećih oboljenja: alergije, astme, atopijskog dermatitisa, katarakte, dijabetesa, gihta, hemoroida, degradaciju makule, migrenu, čir na želudcu, raširene vene i dr.

Najpopularniji supstituenti za flavonoide su citrusni flavonoidi kao što su korcetin, rutin i hesperidin.

Dnevni unos flavonoida

Dijetolozi smatraju da čak i čovek koji se najpravilnije hrani ima potrebu za 1000 do 3000 mg citrusnih flavonoida dnevno. Flavonoidi se najbolje usvajau kad se uzima vitamin C, a oni s druge strane poboljšavaju njegovu apsorpciju u organizmu. Ekstrakt od grejpfruta sadrži 19.37 mg flavonoida i 100 mg vitamina C u 100 ml, zbog čega je idealan izvor te materije.

Nedostatak flavonoida

Pokazatelji nedovoljnog unosa flavonoida kroz hranu je brz zamor i osećaj opšte slabosti. Simptomi za to mogu da budu krvarenje iz nosa, laka pojava modrica i otoka nakon povrede. Krvarenje desni prilikom pranja zuba takođe može da bude simptom za nedostatak flavonoida. Česte infekcije ili prehlade su pokazatelj oslabljenog imunog sistema.

Predoziranje flavonoidima

U slučaju da preterate sa unosom voća i povrća ne brinite se. Oni su slabo toksični i teško mogu da se pojave ozbiljni neželjeni efekti. Čak i u mnogo visokim količinama ne je ustanovljeno da flavonoidi izazivaju neželjene reakcije.

Izvori flavonoida

U praksi svo voće, povrće, biljke i začini sadrže flavonoide. Oni isto tako mogu da se nađu i u drugoj vrsti hrane uključujući i zrele mahunarke kojima daju crvenu, crnu i mrljavu boju zrna. Šumsko voće sadrži najviše flavonoida, posebno antocijanina. Najveća koncentracija flavonoida je u najobojenijoj komponenti voća a to je baš njihova kora. Za najbogatije izvore flavonoida smatraju se:

- Citrusno voće - najbogatiji izvor flavonoida od svih ostalih. Sadrže kvercitin, rutin, tangeritin, hesperidin, kao i još niz drugih ali slabije izraženih sastojaka. Citrusi povećavaju unos vitamina C, štite vene i osiguravaju zaštitu od nekih vrsta virusa;

- Sitno voće - u to se ubrajaju ribizle, borovnice, maline, jagode, kupine. Sadrže mnogo flavonoida, ali u najvećoj količini proanticijanide i kvercetin. Mnogo je korisnih svojstava ovog sitnog voća;

- Čaj - zeleni i crni čaj su veoma bogati antioksidansnim flavonoidima. Oni pokazuju blagotvorno dejstvo kako na zdravlje tako i na krvni sistem čoveka. Najbolje izraženi sastojci u njima su kampferol i epikatehini. Na veliku žalost, termička obrada kojoj se podlaže čaj značajno smanjuje aktivnost ovih tako korisnih sastojaka;

- Kakao - izuzetno bogat flavonoidima. Ima veoma istaknuto blagotvorno dejstvo na krvni sistem. Na žalost njegova korisna svojstva ograničena su samo na plod kakaa. Čokolada se pravi od izvučenih masnoća kakaovog ploda, a flavonoidi se odvajaju zbog istaknutog gorkog ukusa. Konzumacija čokolade, čak i crne, nije jednaka konzumaciji kakaa;

- Vino - kože grožđa je izuzetno bogata flavonoidima, najviše malvidinom i epikatehinom. Budući da je proces dermentacije crvenog vina sličan izvlačenju i čuvanju flavonoida, smatra se da je on veoma bogat ovim korisnim materijama.

U prirodnom obliku flavonoidi bi trebalo da budu željeni sastojak svakog menija. Oni su izuzetno korisni i nemaju poznate neželjene efekte.

Komentari

Pošalji
4
Ukupno glasalo: 1
5 0
4 1
3 0
2 0
1 0
Oceni:

Popularni članci danas