Mangan

Voće

Mangan je mineral koji učestvuje u mnogim enzimskim procesima u organizmu. Ima ga u mnogim prirodnim izvorima, a u veoma malim količinama ga ima u ljudskom tkivu. Ljudsko telo sadrži ukupno 15-20 miligrama mangana, od čega ga najviše ima u kostima, a preostala količina se nalazi u bubrezima, jetri, pankreasu, hipofizi i nadbubrežnim žlezdama.

Uloge mangana

- Aktivacija enzima. mangan aktivira enzime, koji su odgovorni za usvajanje nekih osnovnih hranljivih materija, uključujući biotin, tiamin, askrobinsku kiselinu i holin. On je katalizator za sintezu masnih kiselina i holesterola, olakšava metabolizam proteina i ugljenih hidrata, a takođe ima ulogu u proizvodnji polnih hormona i održavanje reproduktivnog zdravlja. Mangan aktivira i enzime koji su poznati kao glukosiltranserferaza i ksiloziltransferaza i koji su važni pri procesu formiranja kostiju;

- Mangan je od ključnog značaja za proizvodnju tiroksina - glavnog hormona štitne žlezde, koji ujedno obezbeđuje normalno funkcionisanje centralnog nervnog sistema;

- Komponenta metaloenzima - mangan ima i uloge kao sastavni deo sledećih metaloenzima: arginaza/ enzim jetre, odgovoran za proizvodnju karbamida/; glutamin sintetaza; fosfoenolpiruvat dekarboksilaza/ enzim koji učestvuje u metabolizmu šećera u krvi/; superoksid dismitaza/ enzim koji ima antioksidantno dejstvo/.

Nedostatak mangana

Nedostatak mangana se povezuje sa mučninama, povraćanjem, niskom tolerantnošću na glukozu (visok nivo šećera u krvi), osipima kože, gubitkom boje kose, niskog nivoa holesterola, vrtoglaviocm, gubljenjem sluha i oštećenim funkcijama reproduktivnog sistema. Ogroman deficit mangana kod odojčadi može dovesti do paralize, grčeva, slepila i gluvila.

Međutim, treba naglasiti da se deficit mangana retko sreće i obično se ne razvija.

Toksičnost mangana se primećuje kod industrijskih radnika koji su izloženi prahu mangana. Ova vrsta radnika ima probleme koji se povezuju sa nervnim sistemom, slični Parkinsonovoj bolesti.

Medicinski institut Nacionalne akademije nauka u SAD je ustanovio sledeće dozvoljene granice mangana koji može da se udahne ( UL):

- bebe: ne treba da im se daju dodaci mangana

- 1 - 3 godine: 2 miligrama

- 4 - 8 godina - 3 miligrama

- 9 - 13 godina - 6 miligrama

- 14 - 18 godina, uključujući i trudnice i dojilje: 9 miligrama

- preko 19 godina, uključujući trudnice i dojilje: 11 miligrama

Ananas

Velike količine mangana se mogu izgubiti tokom termičke obrade hrane, najviše kod mlevenja integralnih kultura za proizvodnju brašna ili pri kuvanju mahunarki.

Kao i cink, mangan je mineral koji se može iz tela izbaciti putem znoja, pa osobe koje su sklone prekomernom znojenju imaju veliki rizik od nedostatka mangana. Takođe i osobe sa hroničnim bolestima jetre i žuči često imaju potrebu za većim količinama mangana.

Dejstvo kontraceptivnih pilula i antiacida (na primer Tums) mogu da utiču na prijem mangana u telu.

Predoziranje manganom

Ako se unose velike količine mangana, on se može zadržati u kostima i postaje uzrok tzv. "manganovog rahitisa", ali to je moguće samo kod životinja. Srećom, kod ljudi to stanje još nije zabeleženo, ali često predoziranje može prouzrokovati nedovoljnu sintezu holesterola, a u nekim slučajevima - otoke i dermatitis.

Koristi od mangana

Mangan može imati važnu ulogu u prevenciji i/ ili lečenju sledećih bolesti: alergija, astma, dijabetes, epilepsija, srčana oboljenja, multiplaskleroza, osteoporoza, predmenstrualni sindrom, reumatoidni artrisi, šizofrenija, napetost, itd. Takođe, smatra se korisnim u otklanjanju umora, ubrzavanju mišićnih refleksa i sprečavanju osteoporoze.

Mangan ubrzava zarastanje tkiva hrskavice, što ga čini nezaobilaznim u ishrani ljudi koji imaju problema sa zglobovima. Budući da mangan direktno učestvuje u funkcionisanju centralnog nervnog sistema, on smanjuje nervnu razdražljivost i poboljšava memoriju.

Namirnice bogate manganom

Odličan izvor mangana su: slačica, kelj, maline, ananas, zelena salata, spanać, repa, javorov sirup, melasa, beli luk, grožđe, bundeva, jagode, ovas, boranija, smeđi pirinač, pasulj, cimet, majčina dušica, menta, kurkuma. U orasima, čaju i kafi takođe ima većih količina mangana.

Veoma dobri izvori mangana su: praziluk, tofu, brokoli, cvekla i integralna pšenica.

Dobri izvori mangana su: kratsavac, kikiriki, proso, ječam, smokve, banane, kivi, šargarepa i crni pasulj.

Kao dodatak ishrani, mangan se može sresti u okviru kompleksa sa sulfatom, hloridom, pikolinatom, glukonatom i aminokiselinama.

Komentari

Pošalji
5
Ukupno glasalo: 1
5 1
4 0
3 0
2 0
1 0
Oceni:

Popularni članci danas

Свързани рецепти