Oksalati predstavljaju otpadne materije koje proizvoi jetra tokom prerade proteina. To su vrlo reaktivne supstance, koje se nalaze u mnogim biljnim proizvodima. Oksalati nisu nimalo korisni za organizam čoveka, čak je sasvim suprotno - štetni su.
Skoro polovina oksalata u organizam ulazi putem hrane. Njih ima u skoro svakoj biljci, jer u njima povezuju kalcijum u jedninjenjima koja nisu rastvorljiva, a koja se skupljaju u listovima i kori biljaka, ali se eliminišu tokom listanja. Upravo se na taj način biljke oslobađaju suvišnog kalcijuma i oksalata.
Nažalost, kod ljudi je taj proces sasvim drugačiji. Oksalati se tokom varenja oslobađaju iz hrane. Nakon toga se u tankom crevu povezuju sa kalcijumomi stvaraju soli /hemijska jedinjanja koja nisu rastvorljiva/ koje ne mogu da se apsorbuju i iz tela se eliminišu putem pražnjenja.
Oksalati koji ne uspeju da se povežu sa kalcijumom odmah se apsorbuju čim stignu do debelog creva. Rezultat je gomilanje ovih materija u telu. Upravo se iz tih razloga ne prerpoučuje dijeta koja nije bogata kalcijumom. Kao što možemo zaključiti, ovaj mineral je neohodan za eliminisanje oksalata iz organizma.
Štetnost oksalata
Kada se oksalati nagomilaju u ćelijama čoveka, to može dovesti do smanjenja nivoa glutationa - materija, koja potpomaže detoksikaciju organizma. Oksalati izazivaju autoimune reakcije i pomaže kod stvaranja kristala u različitim delovima tela, a najčešće u bubrezima.
U većini slučajeva, male količine oksalata se apsorbuju putem hrane, i to u slučajevima ako je želudac zdrav. Kako medicina kaže, kada je pristuna upala želuca ili je prisutna slaba razgradnja materija, kao i kod stanja hronične dijareje i zatvora, oksalati iz hrane se mogu apsorbovati u gastrointestinalnom traktu i da postanu ozbiljna pretnja ćelijama u organizmu.
Oksalati negativno utiču i na proizvodnju enzima karboksilaze. U tim slučajevima je pojava gljivičnih infekcija veoma česta pojava. Visoki nivoi oksalata mogu prouzrokovati oboljenja jetre ili creva.
Kod osoba sa normalnim metabolizmom, 15% oksalata iz hrane se apsorbuje u sistemu za varenje i dospevaju u urin. Kod osoba koje imaju oksalatni kamen u bubregu taj procenat bude i do 50%.
Izvori oksalata
Prema sadržaju oksalata, namirnice se mogu podeliti u tri grupe. Prva grupa su namirnice koje imaju nizak sadržaj oksalata, tj. sadrže manje od 2 mg po porvciji, što znači da se mogu konzumirati bez ograničenja. U drugu grupu spadaju namirnice sa umerenim sadržajem oksalata - sadrže od 2 do 7 mg oksalata po porciji. Nije preporučljivo da se konzumira više od 3 takvih namirnic dnevno. U poslednju grupu spadaju namirnice sa visokim sadržajem oksalata. One sadrže više od 7 mg po porciji i zato bi trebalo da se izbegavaju.
Što se tiče napitaka, visok sadržaj oksalata imaju tamna piva, točena piva, prirodna čokolada, čokoladno mleko, crni čaj, napici od soje, napici na rastvaranje i kafa koja se rastvara. Umeren sadržaj oksalata ima kafa, sok od brusnice, sok od pomorandže i grožđa. Nizak sadržaj oksalata imaju flaširana piva, sok od jabuke, limunda, voda, vino, napici od đumbira, meko, čaj na rastvaranje, destilovani alkohol.
Kada su u pitanju mlečni proizvodi, visok sadržaj oksalata ima čokoladno mleko, sir od soje, sojino mleko. Nizak sadržaj oksalata imaju mleko, kiselo mleko, sir. U ovoj grupi ne postoje namirnice sa umerenim sadržajem oksalata.
Kod mesa ne postoje proizvodi sa visokim sadržajem oksalata. Umeren sadržaj imaju džigerica i goveđi bubrezi, a nizk sadržaj ostali mesni proizvodi.
Ulje i ostale masti za pripremu hrane imaju nizak sadržaj oksalata. Začini koji imaju visok sadržaj oksalata su cimet, svež peršun, đumbir, soja sos, biber. Umeren sadržaj imaju bosiljak i sladić, a nizak sadržaj - svi ostali.
Voće sa visokim sadržajem oksalata je plava borovnica, maline i kupine, grožđe, kora pomorandže, limeta i limun, jagode, mandarine, rabarbara, kivi. Umerenog sadržaja su šljive, ananas, kruške, breskve, pomorandže, grejpfrut, suđena brusnica, neoguljene jabuke, kajsije. Nizak sadržaj ima suvo grožđe, lubenica, papaja, belo grožđe, borovnice iz konzerve, dinja, avokado, oguljene jabuke, trešnje, banane.
Povrće sa visokim sadržajem oksalatana je pasulj, cvekla, patlidžan, celer, vlašac, cikorija, spanać, tikvice, slatki krompir, masline, supa od povrća, paradajz supa. Umeren sadržaj imaju artičoke, špargla, brokoli, šargarepa, prokelj, zelena salata, pečurke, oljušteni krastavci, svež paradajz, luk, kukuruz, kelj. Niskog sadržaja su karfiol, kupus, zelene i žute tikvice, crvene paprike, koren repe, rotkvice.
Hleb i proizvodi sa skrobom koji imaju umeren sadržaj oksalata ssu tortilja od kukurznog brašna, hleb od kukuruznog brašna, skrob od kukuruznog brašna, smeđi pirinač, belo ili pšenično brašno, ječam. Nizak sadržaj imaju integralne namirnice, hleb i pirinač.
