Polifenoli

Polifenoli

Polifenoli predstavljaju veliku porodicu važnih antioksidanata, koji štite DNK i ćelijske membrane i na taj način sprečavaju mutacije koje dovode do pojave kancera.

Sama reč "fenol" podrazumeva određenu hemijsku strukturu - fenoli sami po sebi su blago kiseli i formiraju kristalnu strukturu na sobnoj temperaturi. "Poli" označava mnogo, tj. polifenoli su grupe od mnogo fenola na jednom mestu.

Glavna pozitivna uloga polifenola jeste što blagotvorno deluju na slobodne radikale, ograničavajući štetni uticaj oksidativnog stresa. Neretko se ti slobodni radikali stvaraju pod uticajem raznih spoljašnjih faktora - pesticida, lekova, teških metala, ultraljubičastih zraka, itd. Ovakvi llobodni radikali imaju moć da prouzrokuju lančane rekacije kiselosti koje prolaze kroz ćelijski zid. Ta pojava se naziva - oksidativni stres.

Smatra se da slobodni radikali znatno povećavaju rizik od razvoja raka ili kardiovaskularnih oboljenja, dok polifenoli pomažu organizmu da lakše prebrodi stanja oksidativnog stresa.

Zdrava ishrana

Postoji hiljade vrsta polifenola, a jedan od najviše istraživanih je resveratrol, koji se nalazi u crnom vinu. Flavonoidi takođe spadaju u polifenole, imajući svoje podvrste - flavoni, flavonoli, izoflavoni, antocianidi, flavanoni, proantocianidi.

Koristi od polifenola

Polifenoli imaju jako antiupalno dejstvo. Upale su često uzrok mnogim bolestima u telu. Istraživanja su pokazala da ishrana bogata polifenolima pomaže da se smanji rizik od pojave upalnih procesa i da se ublaže posledice raznih vrsta zapaljenja.

Polifenoli štite od kardiovaskularnih oboljenja, jer povećavaju tzv. dobar holesterol, a u isto vreme smanjuju količnu masti u krvnim sudovima i bore se sa upalama.

Antioksidansi

Polifenoli imaju antikancerogena svojstva, jer ograničavaju aktivnosti slobodnih radikala. Polifenoli pozitivno utiču i na oboljenja bubrega i srca. Stimulišu proizvodnju azot oksida i deluju opuštajuće na glatna mišićna vlakna krvnih sudova. Svakodnevni unos flavonola snižava krvni pritisak.

Polifenoli u zelenom čaju poboljšavaju higijenu usta. Pojedina hemijska jedinjenja blokiraju stvaranje plaka na zubima, što utiče na pojavu parodontalnih oboljenja.

Polifenoli u šumskom voću pomažu mozgu da obavlja važne funkcije. Voće sa crvenim, plavim i tamnonarandžastim pigmentima mogu sprečiti proces gubljenja sposobnosti pamćenja. Polifenoli u šumskom voću najviše pomažu specifičnoj vrsti ćelija, tzv. mikroglijama da eliminišu toksične proteine koji se dovode u vezu sa gubljenjem pamćenja. Kako proces starenja napreduje, tako i mikroglije rade manje, pa se štetne materije nakupljaju. Polifenoli u ovom slučaju pomažu da se ove funkcije što bolje obave.

Izvori polifenola

Šumsko voće

Bogati izvori polifenola su crno vino, naravno i crno grožđe, suvo grožđe, borovnica, mahunarke, kupus, luk, čajevi, celer i orasi. Kafa je jedna od najboljih izvora polifenola. Pomaže u očuvanju mladosti, i to ne smao zbog sadržaja polifenola, već i zbog njihove kombinacije sa kofeinom i drugim korisnim materijama. Najviše polifenola ima u zelenoj kafi.

U procesu pečenja zrna kafe dobijaju se melanoidi - materije koje povećavaju odbrambeni mehanizam tela. Naučnici su mišljenja da kafa sadrži još drugih antioksidanata, ali da su oni još neistraženi.

Uzevši sve u obzir, najveći izvor polifenola je voće i povrće. Termička obrada hrane uglavnom ne utiče na razlaganje jedinjenja polifenola, već ekstremno visoke temperature koje se koriste u industrijskoj preradi namirnica, pa samim tim se i korisne materije uništavaju.

Deficit polifenola

Kako je već rečeno, polifenoli su dobar izvor zaštite protiv starenja, raka, srčanih problema. Ishrana koja je siromašna polifenolima šteti zdravlju i izlaže organizam slobodnim radikalima i njihovoj aktivnosti.

Komentari

Pošalji
0
Ukupno glasalo: 0
5 0
4 0
3 0
2 0
1 0
Oceni:

Popularni članci danas