Glutation

Glutation

Glutation je vrsta proteina, koji ljudsko telo sintetiše uz pomoć tri aminokiseline - cisteina, glicina i glutaminske kiseline. Glutation je veoma važan antioksidant, koji se nalazi u svakoj ćeliji organizma, a jedna od jegovih najvažnijih uloga jeste održavanje optimalnih funkcija ćelije.

Funkcije glutationa

Kako već znate, glutation se nalazi u svakoj ćeliji, a najviše ga ima u jetri, srcu i mišićnom tkivu. Brzo se sintetiše u bubrezima, jetri, želudačno - crevnom traktu i drugim tkivima.

Glutaion direktno utiče na reaktivne oblike kiseonika, poznatije kao slobodni radikali. Ta osobina čini da glutation bude najmoćniji antioksidans, koji pritom usporava pocese starenja u telu. Glutation sprečava dejstvo toksina i eliminiše ih iz tela, a takođe isto deluje i kada su u pitanju metaboliti lekova i teški metali. Budući da su bubrezi i jetra najviše izloženi dejstvu raznih otrova, najveća koncentracija antioksidanata je u njima.

Glutation deluje kao imunostimulans, tako što pomaže stvaranje fagocita i limfocita - dve osnovne vrste ćelija u imunom sistemu. Međutim, uloge glutationa su mnogobrojne i spisak se ne završava tu. On je odgovoran za transportovanje i dejstvo pojedinih važnih aminokiselina i vitamina kao što su to C i E. Glutation reguliše funkcije sinteze raznih proteina i DNK, kao i aktiviranje i regulisanje raznih enzima u telu.

Kod pojedinih bolesti pluća, kao što je to bronhitis ili hronična opstruktivna bolest pluća glutation štiti pluća od oksidativnih procesa jer smanjuje sekreciju i olakšava simptome bolesti.

Makadamija

Koristi od glutationa

Kao i kod drugih antioksidanata, osnovna uloga glutationa je da štiti ćelije od slobodnh radikala. Kada u telu postoji veliki nedostatak glutationa, čovek je izložen povećanom riziku od pojave kardiovaskularnih oboljenja, upalnih procesa, disfunckije jetre, iscrpljenosti mišića, raka i oboljenja koja su karakteristična za starije osobe - Alchajmerova i Parkinsonova bolest.

Za razliku od drugih antioksidanata, glutation je unutarćelijski, što znači da on postoji u samoj ćeliji, što mu ujedno daje mogućnost da povećava aktivnost drugih antioksidanata. Drugim rečima - glutation ne samo što je sam po sebi koristan za zdravlje čoveka, već doprinosi boljem iskorišćavanju i boljoj aktivnosti drugih antioksidanata. To je razlog zašto se glutation opredeljuje kao glavni antioksidant.

Nedostatak glutationa

Nedostatak glutationa ne može razboleti telo, ali zato ubrzava procese starenja tela i slabi imuni sistem. Obično, kada je čovek zdrav, telo je sposobno da sintetiše dovoljno glutationa, kako bi zadovoljilo svoje dnevne potrebe. Sa godinama proizvodnja glutationa opada za oko 10 - 15% na svakih 10 godina, počevši od 20. godine života.

Pored svega, način života i ishrana takođe znatno mogu smanjiti njegov nivo u organizmu. Negativno utiču alkohol, lekovi, rafinisane namirnice. Deficit glutationa se može pojaviti i usled stresa - kako psihičkog, tako i fizičkog, u koji se ubrajaju treninzi sa tegovima.

Pušači takođe spadaju u potencijalne osobe koje mogu imati nedostatak glutationa, jer pušenje povećava potrebu organizma za glutationom.

Prijem glutationa

Održavanje optimalnog i visokog nivoa glutationa u telu usporava procese starenja i stimuliše imuni sistem, ali isto tako daje veću izdržljivost, energiju i brz oporavak. Ako se direktno unese, glutation se ne usvaja dobro, jer sistem za varenje ga razgrađuje na njegove tri aminokiseline, zbog čega se uzimaju suplementi koji kada se razgrade u organizmu, snabdevaju ga glutationom.

Špargle

Jedan od najefikasnijih je N - acetil cistein (NAC). NAC predstavlja acetilni oblik aminokiseline cistein, koja je karakteristična po tom što je lako usvojiva. Doze se kreću od 500 do 2000 mg, gde je 500 mg u većini slučajeva sasvim dovoljno da se telo zaštiti putem antioksidanata. Kod osoba koje intenzivno treniraju sa tegovima ili su stalno izložene stresu i štetnim materijama, doza može biti i 1000 mg. Za bolji prijem se ovaj oblik aminokiseline unosi sa hranom.

Veoma nisoke koncentracije NAC-a nisu preporučljive, jer deluje kao antiokisdant i može izazvati mučnine, povraćanje i bolove u želucu. U isto vreme može uticati na povišenje nivoa homocisteina, a on se smatra uzrokom za pojavu pojedinih kardiovaskularnih oboljenja. Ukratko rečeno, doza preko 2000 mg dnevno, osim što može pomoći, takođe može negativno uticati, pa se zato savetuje poštovanje propisanih količina.

Izvori glutationa

Namirnice sa najvećom koncentracijom glutationa su borovnica, avokado, brokoli, špargla, krompir, zeleni čaj, paradajz, šargarepa, kiselo mleko, pomorandža, ćuretina, bundeva, losos, spanać, soja, ovsene pahuljice, itd. Od svih vrsta povrća i voća, špargla je najbolji izvor glutationa.

Sudeći prema velikom broju istraživanja, osobe koje dugo žive imaju visok nivo glutationa u krvi, ali on se godinama smanjuje, pa je potrebno da se dodatno unosi. Osobe koje ne žele da konzumiraju takve dodatke ishrani, trebalo bi da konzumiraju gorenavedene namirnice, kako bi sebi obezbedili zdravlje i dug život. Važno je napomenuti da se tokom termičke obrade glutation smanjuje, pa se zato savetuje konzumacija svežih namirnica.

Komentari

Pošalji
5
Ukupno glasalo: 1
5 1
4 0
3 0
2 0
1 0
Oceni:

Popularni članci danas