Holin je sličan vitaminima i ubraja se u grupu vitamina pod nazivom Vitamin B4. Spada u vitamine rastvorljive u vodi. Ima dosta uloga u organizmu, a kao emulgator masti holin učestvuje u iskorišćavanju masti, tako što reguliše njihovo gomilanje u jetri. U toku 24 sata on potpomaže organizam tako što štiti mozak i poboljšava pamćenje. Takođe, holin utiče na razmenu masti i proteina u organizmu. Ako ima nedovoljnih količina holina u telu, može doći do suvišnih kilograma.
Vitamin B4 učestvuje u procesima stvaranja krvi. Važno je pomenuti da alkohol, kofein i šećer ograničavaju usvajanje holina u organizmu. Neprijatelji ovog vitamina su estrogen, sulfamidni lekovi, a i termička obrada takođe utiče na njega.
Američki naučnik, biohemičar R. Cowen je pre 12 godina otkrio rezultate svojih istraživanja i razmatranja u oblasti dijetologije. Paradoksalna konstatacija je bila da su se njegovi pacijenti, koji su hteli da smršaju i poboljšaju svoje zdravstveno stanje, znatno ugojili i dodali na težini jer su izbegavali ili u potpunosti isključili jaja i proizvode od mesa iz svoje dijete.
Pokazalo se da je glavni razlog bilo odsustvo vitamina B4 - holina u namirnicama. Pre 10 godina se takođe ustanovilo da se sindrom hroničnog umora javlja kao posledica hemijskog disbalansa u mozgu. Taj disbalans se bazira na deficitu vitamina B4.
Vitamin B4 je otkrio nemac Štreker. Daleke 1862. godine ga ovaj naučnik izvlači iz žuči (odakle i naziv ovom vitaminu), da bi 5 godina kasnije Djakonov, Rus, izdvojio holin iz žumanceta jajeta i time pokazao da je B4 sastavni deo lecitina (lecitios - žumance, iz engleskog). Lecitin je lipid koji je otkrio francuski naučnik M. Goble 1848. godine.
Ideju da se ovaj vitamin može koristiti i u obliku dodatka ishrani je razradio N. Lukin, ali je bilo potrebno još 70 godina da bi sve to 1932. godine Best, poreklom iz Velike Britanije, objavio. On je uspeo da holinom spreči masnu infiltraciju jetre koja je bila prouzrokovana uklanjanjem pankreasa. Tim otkrićem se pojavljuje nov medicinski termin - lipotropen (lipus - mast), tj. neophodan za razmenu masti.
Dnevna doza vitamina B4
Vitamin B4 je veoma važan za naš organizam. Zato se deo ovog vitamina sintetiše samostalno u telu čoveka uz pomoć vitamina B9 i B12. Ta sinteza ne zadovoljava sve potrebe organizma, pa je potrebno da ovaj vitamin unosimo putem hrane, što je veoma važno, jer je sama hrana potrebna za normalan rast i funkcionisanje svih živih bića. Zanimljivo je da se doze drugih vitamina određuju u miligramima, a dnevna doza vitamina B4 je od 1.5 do nekoliko desetina grama, kada su u pitanju različita opterećenja i bolesti.
Nedostatak vitamina B4
Utvrđeno je da nedostatak holina izaziva pojavu osećanja umora, slabosti, razdražljivosti, neobjašnjivih nervnih slomova. Kod dece se nedostatak holina primećuje kroz nisku sposobnost učenja i nemogućnost držanja pažnje. Kao važna hrana za mozak, nedostatak holina u ishrani kod trudnica i dece tokom privh 5 godina života može imati pogubne posledice na mentalne sposobnosti deteta.
Dokazano je da nekonzumiranje namirnica bogatih holinom se najviše odražava na funkcionisanje jetre. Kao posledica toga se javlja masna infiltracija organa, nekroza jetre, razvoj ciroze, a može doći i do pojave zloćudnih bolesti. Posledica nedostatka vitamina B4 je stvrdnjavanje arterija. Rani simptomi deficita vitamina B4 jesu glavobolja, povećani arterijalni pritisak i pojava vrtoglavice.
Predoziranje vitaminom B4
Prevelike količine vitamina B4 u organizmu mogu biti uzrok sniženog arterijalnog pritiska, slabljenje srčane aktivnosti i pojava vrtoglavice.
Koristi od vitamina B4
Glavna korist holina po zdravlje čoveka jeste njegovo učešće u razmeni masti i holesterola. On reguliše skladištenje tih materija u tkivima. U obliku acetiholina, B4 se pojavljuje kao medijator u prenošenju nervnih impulsa do perifernog nervnog sistema. Razvoj i aktivnost mozga se narušavaju usled nedostatka vitamina B4, jer on potpomaže slanje moždanih impulsa i stimuliše pamćenje.
Laboratorijski testovi su potvrdili da vitamin B4 povećava intelektualne sposobnosti embriona. On potpomaže funckije jetre i učestvuje u detoksikaciji organizma od raznih lekova i otrova. Holin je od suštinskog značaja za jetru, jer može da spreči, a i okrene u suprotnom pravcu procese oštećenja.
Holin sprečava razvoj aterosklerotskih naslaga na zidovima aorte i krvnih sudova, što je od velikog značaja za profilaktiku i lečenje ateroskleroze. Ako imate deficit vitamina B4, to može biti plodno tle za razvoj konorarne bolesti srca.
Kao što je već rečeno, dovoljna količina holina, osim što može sprečiti, takođe može i zaustaviti započeto oštećenje jetre. Zato se B4 najčešće koristi za profilaktiku i lečenje bolesti jetre.
Dodatni prijem vitamina B4 se preporučuje kod velikih fizičkih napora, nervnih opterećenja, stresnih situacija i nepravilnog funkcionisanja perifernog nervnog sistema. To ga čini stalnim saveznikom kod lečenja nervnih oboljenja, kao što su to tikovi, distonije, polineuropatija, Alchajmerova bolest, itd.
Izvori vitamina B4
Vitamin B4 se najviše može naći u namirnicama životinjskog porekla. Takođe, u veikim količinama se nalazi u žumancetu jajeta, maslacu, mleku, goveđem mesu, jetri, džigerici, kao i u lososu i mesu raka.
Što se tiče biljnih proizvoda, holin se nalazi u povrću zelenih listova, pšenici, klicama pšenice, ovsu, ječmu, soji. Vitamin B4 se može naći i u kikirikiju, krompiru, karfiolu, paradajzu, bananama, pomorandžama, sočivu i kukuruzu.
Vitamin B4 se dobro čuva u vodi, gde se kod termičke obrade veći deo ovog vitamina pretvara u bujon. Imajte na umu da termika obrada na visokim temperaturama ga uništava. Na prisustvo holina u velikoj meri utiče estrogen, alkohol i sulfonamidi.
