Metionin je esencijalna aminokiselina. On još uvek nije toliko poznat, ali uprkos tome, metionin spada u veoma moćne antioksidante i pomaže kod velikog broja oboljenja.
Zajedno sa cisteinom, metionin je jedna od dve proteinogene aminokiseline, u čiju hemijku strukturu ulazi sumpor.
Metionin se nalazi u raznim enzimima i proteinima, kao i u sintezi DNK i RNK, što ga ujedno čini veoma važnim kada je regeneracija ćelija u pitanju.
Koristi od metionina
Metionin sprečava masnu degeneraciju i druga oboljenja jetre, tako što na taj način štiti mozak, srce i bubrege kod otežane cirkulacije. Iz tog razloga se smatra da metionin ima antisklerozno dejstvo.
Prema poslednjim istraživanjima, ova aminokiselina smanjuje rizik od pojave raka pankreasa. Sinteza drgih devju aminokiselina - cisteina i taurina takođe zavisi od prisustva metionina u organizmu.
Metionin potpomaže procese varenja, potpomaže proces detoksikacije kada su u pitnju štetni agensi kao što je olovo i drugi teški metali.
Aminokiselina metionin smanjuje slabost mišića i lomljivost kose, blagotvorno deluje kod osoba koje su alergične na hemijske materije i koje imaju osteoporozu. Metionin se koristi kod lečenja reumatizma i toksemije u trudnoći.
Kao što smo već spomenuli, metionin je veoma moćan antioksidans, što ga čini važnim u prevenciji raznih tumora. On je odličan izvor sumpora, koji sprečava dejstvo slobodnih radikala, štiti od kožnih i osteolitičnih promena, koji se manifestuju u vidu propadanja koštanog tkiva bez obnavljanja.
Metionin je neophodan osobama kod kojih je prisutan nepravilan rad jetre i potreban je za sintezu kolagena, belančevina i nukleinske kiseline.
Metionin deluje blagotvorno kod žena koje konzumiraju oralnu kontracepciju, jer pojačava proizvodnju estrogena. Istovremeno, metionin smanjuje količine histamina u organizmu. Posebno je koristan kod osoba koje pate od šizofrenije.
Kada se količina toksičnih materija poveća u organizmu, zajedno sa ovakim procesom se povećava i potreba za metioninom. On se u organizmu može pretvoriti u minokiselinu cistein, koja je preteča glutationa.
Glutation je glavni neutralizator toksina u jetri, pa sledi da je metionin veoma važan i štiti ovaj veoma važan organ od štetnog dejstva toksina.
Izvori metionina
Metionin je esencijalna aminokiselina i kao takva se ne sintetiše u organizmu, već se on snabdeva putem hrane. Najveći sadržaj metionina imaju riba, mlečni proizvodi, meso, orašasti plodovi, pasulj, sočivo, beli luk.
Većina voća i povrća sdrži minimalne količine metionina. Nešto veći sadržaj imaju grašak, spanać i kuvani kukuruz.
Iako organzam metioni koristi za dobijanje holina /hrana za mozak/, preporučljivo je da se konzumira holin ili lecitin, kako se zalihe metionina ne bi smanjile.
Konzumacija metionina
Preporučena dnevna doza metionina je 12 mg. Ova doza podrazumeva suplemente sa metioninom.
Nedostatak metionina
Mnoga istraživanja su pokazala da nedostatak metionina u organizmu prouzrokuje opadanje kose, aterosklerozu i stvaranje holesterola.
Štetnost metionina
Metionin treba da izbegavaju trudnice ili dojilje, osim ako im lekar nije preporučio. Nepravilna transfromacija metionina može biti opasna i izazvati pojavu ateroskleroze.
Takođe, treba biti oprezan i kada je reč o dnevnim dozama metionina, jer kada ga ima u velikim količinama, telo jedan deo te količine pretvara u homocistein, koji je veoma opasan za osobe koje imaju problema sa kardiovaskularnim sistemom.
