Saponini su vrsta složenih glikozida. Mogu se naći u biljkama i eteričnim uljima, mastima, smoli, a u nešto ređim slučajevima se mogu naći u alkaloidima. Saponini ne sadrže sumpor i azot u molekulima, a još uvek nije istražen njihov značaj za biljni organizam. Pojedini smatraju da saponini imaju ulogu rezervnih materija i imaju određenu zaštitnu ulogu protiv životinja koje pasu.
Naziv ove grupe prirodnih jedinjenja potiče iz latinskog "sapo" - sapun. Taj naziv je zbog činjenice da se njihovi vodeni rastvori kad se promućkaju pene i stvaraju čvrstu penu, koja nestaje tek posle izvesnog vremena. Saponini su bezbojne materije koje se dobro rastvaraju u vodi.
U svom čistom obliku saponini nisu kristalni. Pod dejstvom razređene kiseline se razlažu na šećerni deo i specialni oblik aglikona, tzv. sapogenina. Saponini su otrovni za životinje, koje nemaju postojanu temperaturu krvi /ribe, zmije, gmizavci/. Pošto su saponini korisni za zdravlje čoveka, oni ulaze u sastav raznih preparata.
Vrste saponina
U zavisnosti od hemijske strukture, saponini se dele u dve osnovne grupe:
Steroidni saponini - hemijska struktura im je slična kao kod polnih hormona, sterolita i srčanih glikozida. Od velikog značaja su kao sirovina za proizvodnju steroidnih hormona i produkta kortizona. Steroidni saponini se uglavnom mogu sresti u biljkama iz porodica mahunarki, krompira, ljilana, itd.
Triterpenski saponini - sapogeni ovih glikozida su triterpeni. Najvažniji od nji se nalaze u bršljanu, ženšenu, jagorčevini, sladiću, divljem kestenu.
Najsnažniji citostatik biljnog porekla za sada je triterpenski saponin, koji predstavlja izolat ciklamata, ali se ne koristi zbog velike toksičnosti. Saponini triterpena se koriste uglavnom za proizvodnju sredstava za iskašljavanje.
Izvori saponina
Ka što je već jasno, saponini se uglavnom nalaze u biljkama. Jedna od najpopularnijih biljaka, koja je ujedno izvor steroidnog saponina jeste babin zub. Još daleke 1970. godine se ova biljka koristila za proizvdnju preparata koji stimulišu metabolizam.
Drugi izvori važnih saponina su jaglika, bršljen, divlji kesten. Veliki broj lekovitih biljaka sadrži razne vrste saponina.
Koristi od saponina
Saponini poseduju najrazličitija farmakološka svojstva i široku medicinsku upotrebu. Saponinii imaju hemolitičku aktivnost i potpomažu resorpciju masti, ugljenih hidrata i drugih materija u organizmu. Neki od njih imaju i svojstvo da povišavaju krvni pritisak i utiču na razmenu materija, ali takođe i da jačaju organizam.
Zbog svih tih koristi se saponini koriste u lečenju. U medicini se takođe koriste zato što pomažu kod iskašljavanja, ali se nikako ne bi trebalo potcenjivati i njhovo antiupalno i dejstvo protiv umora, kao i dejstvo stimulansa polnog stistema.
Koriste se za proizvodnju lekova za lečenje ateroskleroze. Diosgenin je od velikog značaja jer se od njega proizvode poznati steroidni preparati - kortikosteroidi, hormoni, itd.
Pojedini steroidni saponini imaju odlično antigljivično i antibakterijsko dejstvo. Triteprenovi saponini imaju osobinu da olakšavaju resorpciju materija u sistemu za varenje.
Veliki broj biljaka u svetu sintetiše saponine, a pretpostavlja se da je glavna uloga saponina da štite biljke od prirodnih patogena. Zbog velike hemijske raznolikosti steroidnih i triterpenovih saponina, poslednjih godina se povećao interes, a samim tim se sprovodi i veliki broj ispitivanja ovih materija, najviše kao potencijalnih hemoterapijskih agensa.
Prema ispitivanjima iz 2005. godine, saponini imaju imunomodulatorno i antikancerogeno dejstvo, pa utiču i na propustljivost ćelijske memrane.
