Nikotinska kiselina /nicotinic acid/ predstavlja vitamin B grupe koji je rastvorljiv u vodi. Nikotinska kiselina je poznata i sa drugim nazivima - niacin, nikotinamid, vitamin B3 i vitamin PP. U prehrambenoj idustriji je ona popularna kao dodtak E 375.
Nikotinska kiselina se u organizam može uneti zajedno sa hranljivim namirnicama, a takođe je može i organizam sam proizvesti, zahvaljujući aminokiselini triptofan. Međutim, treba napomenuti da osoba kojoj nedostaju vitamin B1, vitamin B2 i vitamin B6, ne može dobiti potrebnu količinu niacina iz pomenute kisline. Niacin se, takođe, može dobiti i veštačkim putem, tako što se sintetiše od alkaloida nikotina.
Istorija nikotinske kiseline
Hemičar Funk je u prvoj četvrtini prošlog veka izolovao nikotinsku kiselinu. Nešto kasnije je otkriveno da nikotinska kiselina ima svojstvo prenosnika vodonika. Zatim su usledila mnoga ispitivanja ovog vitamina i pojavljuju se teorije da nikotinska kiselina može izlečiti bolest pelagru. Za podsetnik - u prvoj četvrtini 20. veka j eova bolest zahvatila veliki deo stanovništva Južne Amerike.
Ova bolest se proširila i u drugim državama, u koje spadaju Rumunija, Italija i Španija, ili drugim rečima, u svim onim zemljama čije stanovništvo konzumira velike količine kukuruza. U to vreme, ova bolest je imala simptome iste kao i trovanje. Danas je, međutim, sasvim jasno da je razlog tome odsustvo triptofana u kukuruzu, što znači da organizam ne može sam da sintetiše niacin, tj. bolest pelagra je posledica deficita nikotinske kiseline.
Uloge nikotinske kiseline
Nikotinska kiselina ima veoma važne uloge. Pokazalo se da je ona neophodna za sintezu polnih hormona kao što je testosteron, estrogen i progesteron. Pored toga, ona utiče na sintezu hormona kao što je tiroksin, insulin i kortizon. Naravno, ovde spisku nije kraj. Specijalisti tvrde da je ova kiselina neophodna za zdravlje mozga, a takođe i za pravilan rad nervnog sistema. Nikotinska kiselina j odgovorna i za zdrav i lep izgled kože.
Odabir i čuvanje nikotinske kiseline
Nikotinska kiselina je element mnogih tableta i ampula. Ona može biti u samostalnom obliku ili u kombinaciji sa vitaminima B1, B2 i drugima. Takođe, deo je raznih lekova. Takvi lekovi se čuvaju na suvom i tamnom mestu, daleko od drugih lekova. Lekove koji sadrže nikotinsku kiselinu kupujte sao u specijalizovanim radnjama i uvek obratite pažnju na rok trajanja, koji treba da je označen na pakovanju.
Koristi od nikotinske kiseline
Umerena konzumacija nikotinske kiseline donosi mnogo koristi. Dokazano je da vitamin B3 ublažava želudačno-crevne probleme i održava normalno stanje sistema za varenje. Takođe, utiče i na izgled kože i odličan je saveznik u eliminisanju zadaha. Prema sprovedenim ispitivanjima, niacin potpomaže normalizovanje visokog krvnog pritiska i cirkulacije, a snižava visok nivo holetserola.
Nikotinska kiselina blagotvorno utiče na stanja dijabetesa, AIDS, multipla sklerozu, menstrualne bolove, reumatoidni artritis, giht, kataraktu, Alchajmerovu bolest, itd. Jedna od najboljih osobina vitamina B3 jeste njegova sposobnost da udruženo deluje sa antikoagulantima. Druga prednost nikotinske kiseline jeste ta što je otporna na termičku obradu i nakon kuvanja ili pečenja njena korisna svojstva se ne gube.
Izvori nikotinske kiseline
Odlični izvori nikotinkse kiseline su namirnice biljnog porekla, ali i proizvodi od mesa. Uzevši sve u obzir, sasvim dovoljne količine nikotinske kiseline se mogu nači u pečurkama, špargli, morskim algama, avokadu, sušenim sljivama, smokvama, urmama, pirinču, cvekli, celeru. Niacin se, takođe, može naći i u pivskom kvascu, kikirikiju, bademima, kravljem mleku i jajima. Što se tiče mesa, niacina ima u džigerici, belom mesu živine, mesu jelena, bubrezima. Ovaj koristan vitamin se može nabaviti i konzumiranjem ribe (tunjevina i losos), kao i konzumacijom morskih plodova, kao što su škampi.
Unos nikotinske kiseline
Kako bi vaš oorganizam normalno funkcionisao, potrebno je da redovno unosite nikotinsku kiselinu. Dnevna doza za odrasle je od 13 do 19 mg. Specijalisti preporučuju dojiljama nešto veće količine - 20 mg. Kao i sa drugim materijama, tako i sa nikotinskom kiselinom ne treba preterivati. Ak unesete preko 100 mg ovog vitamina, možete imati kontraindikacije.
Štetnost nikotinske kiseline
Kod unosa nikotinske kiseline u velikim količinama se mogu javiti razne neprijatnosti, a jedna od njih može biti svrab kože. Pored toga, velike količine vitamina B3 mogu sprečiti usvajanje šećera u organizmu, pa to može dovesti do poremećenog nivoa glukoze. Nije nikako isključena i mogućnost da veliki unos nikotinske kiseline može prouzrokovati simptome gihta.
