Glicin je neesencijalna aminokiselina, koja učestvuje u izgradnji proteina. Glicin je najmanja aminokiselina, ali zato spada u najvažnije aminokiseline koje se proizvode u organizmu.
Koristi se za izgradnju mišićnog tkiva i pretvaranje glukoze u energiju. Glicin učestvuje u biosintezi različitih metabolita u ljudskom organizmu.
On je sastavni deo kreatina, jezgra purina i učestvuje u sintezi nukleinskih kiselina. Dostavlja azot za sintezu drugih aminokiselina.
Koristi od glicina
Nesumnjivo, najvažnija funkcija glicina je izgradnja mišićnog tkiva i pretvaranje glukoze u energiju. On je od ključnog značaja i za održavanje zdravlja centralnog nervnog sistema i sistema za varenje.
Tokom poslednjih godina se dokazalo da glizin štiti i od pojedinih vrsta raka, a to je zahvaljujući njegovom anioksidantnom dejstvu.
Glicin se u organizmu koristi za izgradnju normalnih DNK i RNK ćelija. Ova aminokiselina pomaže u sprečavanju gubitka mišićne mase u telu, tako što povećava nivo kreatina.
Visoka koncentracija glicina se ne nalazi samo u mišićima, već i u koži, a i u drugim vezivnim tkivima. Gotovo 1/3 kolagena, koja obezbeđuje elastičnost vezivnog tkiva i kože, sastoji se od glicina. Ako glicin ne bi postojao u telu, ono ne bi moglo da regeneriše oštećena tkiva, a i koža bi ostala ista.
Glicin je aminokiselina od ključnog značaja za zdravo funkcionisanje sistema za varenje. On potpomaže sintezu žučnih kiselina, koje se koriste za varenje masti.
Smatra se glukogenom aminokiselonom, što znači da potpomaže snabdevanje organizma glukozom. Glicin pomaže i u regulisanju nivoa šećera u krvi.
Dodaci, koji sadrže glicin, mogu biti korisni kada su u pitanju stanja kao što su hipoglikemija, anemija i sindrom hroničnog umora.
Glicin je neophodan za normalno funkcionisanje nervnog sistema. Ispitivanja su pokazala da on može inhibirati neurotransmitere, koji su uzrok hiperaktivnosti i manijakalne depresije.
Kada je to neophodno, glicin se može transformisati u drugi neurotransmiter - serin. On može biti koristan u lečenju šizofenije.
Neki specijalisti smatraju da glicin može imati veoma važnu ulogu u održavanju zdravlja prostate. Samtra se da on može sprečiti razvoj tumora i melanoma. Kao dodatak ishrani, glicin ima umirujući efekat, a takođe deluje i kao antidepresiv.
Izvori glicina
Izvori glicina su mnoge namirnice, bogate proteinima - riba, meso, mahunarke i mlečni proizvodi.
Unos glicina
Osobe sa dobrim fizičkim stanjem nemaju potrebu za dodatnim unosom glicina u vidu dodataka ishrani. Ako se takva potreba pojavi, onda bi njegov unos trebalo da kontroliše lekar.
Nedostatak glicina
Telo može da sintetiše dovoljne količine glicina, pa zbog toga je verovatnoća da se pojavi nedostatak glicina veoma mala.
Zbog toga glicin spada u grupu neesencijalnih aminokiselina /zamenljivih aminokiselina/, što znači da se on može i sam sintetisati u telu.
Štetnost glicina
Ispitivanja o dejstvu glicina su pokazala da on nema toksičnih efekata. Uprkos tome, osobe koje imaju oboljenja bubrega ili jetre ne bi trebalo da unose velike količine aminokiselina, a da se ne konsultuju sa lekarom pre toga. U suprotnom se mogu pojaviti neželjene posledice.
