Poslednjih godina sve više ljudi govori o štetnom delovanju slobodnih radikala na ljudsko telo. Šta se u stvari krije iza tih opasnih materija, kojima se pripisuju razne opasne bolesti, pa čak i rak?
U suštini, slobodni radikali predstavljaju hemijski nestabilne atome, grupu atoma ili molekula, koje sadrže po jedan slobodan elektron. Elektroni su negativno naelektrisane čestice, koje imaju svojstvo da izgrađuju nestabilne hemijske veze.
Upravo nestabilne baze omogućavaju da se radikali povežu sa drugim jedinjenjima, pa se te kombinacije pretvaraju u nove slobodne radikale. To je opasan proces, jer ako jednom počne, on se burno razvija i može prouzrokovati ozbiljne promene u organzmu, koje vode do velikog broja oštećenja rizičnog karaktera.
Ovde bi trebalo reći da je normalno stanje slobodnih radikala da se nalaze u svakom čoveku i najzanimljivije je da se oni javljaju u deliću sekunde, ali posledice njihovog dejstva su opasne i nepovratne. Prema nekim tvrdnjama, svaka ćelija u telu čoveka proizvede hiljade slobodnih radikala svakog dana.
Uzroci stvaranja slobodnih radikala
Dovde je već jasno šta predstavljaju slobodni radikali, ali treba otkriti i šta ih prouzrokuje. Nažalost, postoje razni faktori koji pomažu u njihovoj proizvodnji, a savremeni način života im omogućava da se nađu svuda - u dimu cigareta, gasovima automobila, sunčevoj radijaciji i, nikako na poslednjem mestu - u samom načinu ishrane. Svi ljudi koji unose previše masti povećavaju aktivnost slobodnih radikala, jer transformacija masti u opasna jedinjenja je mnogo lakša, nego pretvaranje belančevina i ugljenih hidrata.
Štetnost slobodnih radikala
Ustanovili smo da su slobodni radikali štetni, pa ćemo sada detaljnije objasniti koje su to negativne posledice njihovog delovanja. Oni su odgovorni za pojavu mutacija, koje se javljaju u ćelijama i na taj način su direktno odgovorni za procese kao što su ateroskleroza, prevremeno starenje i pojava bora, katarakta.
Najozbiljnije oštećenje slobodnih radikala jeste realna mogućnost za pojavu nekih vrsta raka. Oni mogu prouzrokovati kardiovaskularna oboljenja, bolesti nervnog sistema (Alchajmer i Parkinson), endokrine bolesti (dijabetes), kao i druge patološke promene u telu.
Kao i svi drugi aspekti, i ovde medalja ima dve strane. Pokazalo se da slobodni radikali mogu biti i korisni, budući da bela krvna zrnca sama proizvode slobodne radikale, ne bi li napadali strane ćelije, kada patogene materije dospeju u organizam. Tako nastaje proces, kojim telo poništava dejstvo stranih ćelija i obnavlja pogođene ćelije.
Zašto su onda slobodni radikali toliko opasni? Problem se krije u brzini razvoja procesa - kada je razvoj slobodnih radikala veoma brz, tada nastupa i prekomerna proizvodnja slobodnih radikala.
Kada je telo u normalnom stanju, ono uspeva da kontroliše stvaranje slobodnih radikala, jer ćelije istovremeno proizvode slobodne radikale i antioksidanse, pa tako sprečavaju njihovo delovanje. To znači da svaki čovek bi trebalo da spreči moguće štete i pre nego što su one zaista zaživele. To je moguće racionalnom ishranom i zdravim načinom života, ograničenjem stresa i ograničenjem negativnih uticaja.
Antoiksidansi protiv slobodnih radikala
Na osnovu svega što smo naveli, jasno je da su slobodni radikali opasne materije koje mogu prouzrokovati bolesti koje mogu ugrziti život čoveka. Upravo zbog toga je važno da znamo kako da se najbolje zaštitimo od njih, kako bismo uživali u dugom životu i zdravlju. Klljučni faktor u tome su antioksidansi! Ove veoma korisne materije imaju neverovatnu sposobnost da neutrališu dejstvo slobodnih radikala, pa bi zato trebalo da se svakodnevno konzumiraju. Međutim, gde ih nabaviti i koji su najbolji izvori?
Najveći sadržaj antioksidanasa se može naći u voću i povrću, integralnim namirnicama, varivima. Režim ishrane bi trebalo da je dobro izbalansiran i da obiluje vitaminima, mineralima i vlaknima.
Kao i kod dugih materija, tako i kod antioksidanasa postoje oni koji su nešto korisniji od ostalih. Vitamin C je najdragoceniji antioksidans, koji ima moćno antikancerogeno dejstvo. On je najbolji kada je borba protiv slobodnih radikala u pitanju, pa je zato preporučena dnevna doza između 100 i 250 mg.
Vitamin E je drugi važan antiokisdans, koji snižava krvni pritisak i jača kardiovaskularni sistem. Dnevna doza vitamina E je između 30 i 80 mg. Beta karoten je treće najbolje sredstvo proti slobodnih radikala. Dnevna doza bi trebalo da bude 15 mg.
Ova 3 vitmamina se nalaze u citrusima, paprikama, zelenom lisnatom povrću, jajima, šargarepi, paradajzu, breskvama, orašastim plodovima, ribi, zelenom čaju, brokoliju, krompiru. Jedna od najboljih dijeta u borbi sa slobodnim radikalima jeste mediteranska, koja je bogata svežim voćem i povrćem, ribom i maslinovim uljem, a smatra se i najkorisnijim načinom ishrane na svetu.
Tokom terapije raznih bolesti, preporučuje se i unos suplemenata, ali ne bi trebalo zaboraviti da bavljenje sportom i racionalna ishrana, odustajanje od alkohola i cigara predstavljaju najbolji način za vođenje kvalitetnog i zdravog života.
