Hlorofil

Brokoli

Hlorofil predstavlja organsko jedinjenje, koje se nalazi u svim zelenim biljkama i algama. Verovatno ne postoji osoba koja ne zna da upravo hlorofil igra ključnu ulogu u procesu fotosinteze, apsorbirajući sunčevu svetlost i koristeći je za pretvaranje ugljen-dioksida u ugljene hidrate.

Nije slučajno to što neki nazivaju hlorofil biljnim ekvivalentom ljudske krvi, jer je on osnovni izvor života kod biljaka. Drugi razlog tome je činjenica da je hlorofil, na molekularnom nivou, vrlo sličan hemoglobinu u ljudskoj krvi. Razlikuju se u centralnom atomu molekula hlorofila, koji sadrži magnezijum umesto gvožđa.

Daleke 1926. godine, naučnik Čarls Šnabl ispituje žitarice i moguću vezu između hemoglobina kod čoveka i feofitina kod hlorofila. Dalja istraživanja su samo potvrdila otkriće i sve vodi do zaključka da je hlorofil stimulant crvenih krvnih zrnaca u koštanoj srži.

Koristi od hlorofila

Hlorofil se prvo koristi u medicinske svrhe sredinom prošlog veka. On vrši dve važne funkcije - poboljšava cirkulaciju i povišava hemoglobin.

Hlorofil povoljno utiče na kardio-vaskularni sistem, poboljšava rad materice i pluća, prečišćuje jetru od tokisna, teških metala i otpadnih proizvoda. Ima dragoceno protivoupalno, antioksidantno i regenerirajuće svojstvo.

Niz stručnjaka smatra da je jedna od najvažnijih koristi za zdravlje, koju hlorofil ima, obogaćivanje krvi kiseonikom, i istovremeno njeno prečišćavanje od štetnih toksina.

Hlorofil štiti i pomaže u lečenju ateroskleroze i regeneraciji tkiva, leči rane i oboljenja vezana za prisustvo oksalatnih kamena.

Hlotofil

Poboljšava funkciju štitne žlezde, poboljšava imunitet, i štiti od bakterijalnih, virusnih i gljivičnih infekcija.

Veruje se da hlorofil ima izražena antikancerogena svojstva, i blokira i izvodi štetne hemikalije, koje oštećuju DNK, iz tela. Hlorofil sadrži visok nivo vitamina A, što ga čini moćnim antioksidantom.

Hlorofil sadrži još i folnu kiselinu, gvožđe, proteine, kalcijum, vitamine K i C, i svi oni su veoma važni za jačanje imuniteta. Hlorofilu se pripisuje i antiseptično dejstvo, jer jača celost tkiva i povišava otpornost ćelija, što, sa svoje strane, štiti od rasta bakterija.

Hlorofil je izuzetno dragocen za uklanjanje lošeg zadaha i drugih neprijatnih telesnih mirisa. Pomaže u održavanju zdravog sistema organa za varenje, što vodu do manje neprijatnih mirisa.

Hlorofil obezbeđuje veliku količinu magnezijuma, i pomaže da prenos kiseonika do svih tkiva i ćelija. Magnezijum je važan ne samo za dostavljanje kiseonika, već i za formiranje kostiju, nerava i funkcija mišića.

Osim toga, on ima odlučujuću ulogu kod zdravlja bubega, jetre, sistema organa za varenje i nervnog sistema, kardiovaskularnog sistema, žlezdi za lučenje hormona i mozga. Svi oni računaju na magnezijum za svoje funkcionisanje. Hlorofil pomaže kod anemije, jer stimuliše crvena krvna zrnca.

Savremen način ishrane, koji sadrži mnogo prerađenih proizvoda, koji su siromašni vlaknima i bogati masnoćama, uzrokuje ozbiljne probleme sa želucem i debelim crevom. Upravo zeleno povrće, sa visokim sadržajem hlorofila, pomaže za dobro zdravlje debelog creva.

Izvor hlorofila

Hlorofil ima niz sastojaka koji ga čine dragocenim delom zdrave ishrane. Ima ga najviše u tamnozelenom povrću - spanaću, kelju, brokoliju, zelenoj salati i grašku. Nalazi se i u pšenici i ječmu, spirulini i nekim algama. Pravilo je da što je hrana zelenija, to više hlorofila sadrži.

Međutim, kada se konzumira ovo povrće, ne treba se dugo termički obrađivati, jer termička obrada smanjuje hlorofil u povrću. Najbolje je da se ovo povrće konzumira sveže ili kratko kuvano.

Zeleno povrće

Hlorofil se već može naći i u obliku različitih dodataka ishrani, koji se mogu kupiti u specijaliziranim prodavnicama. Uprkos svemu, najbolje je da se ovaj dragoceni sastojak unosi iz svojih prirodnih biljnih izvora.

Novo istraživanje nam daje puno interesantnih činjenica u vezi sa konzumiranjem namirnica, bogatih hlorofilom. Ispostavilo se da je najbolje da se konzumira povrće dok se sedi na suncu, jer na taj način mitohondrije u ljudskim ćelijama proizvode mnogo više energije, nego kada nisu izložene sunčevoj svetlosti.

Ovo istraživanje još navodi da, zahvaljujući ishrani bogatoj hlorofilom, ljudi uspevaju da ulove sunčeve zrake sa određenom dužinom zraka, što povećava energiju, koja se proizvodi u mitohondrijama.

Komentari

Pošalji
5
Ukupno glasalo: 1
5 1
4 0
3 0
2 0
1 0
Oceni:

Popularni članci danas