Zečetina je rekorder po sadržaju belančevina – celih 22 procenta. Kao poređenje, sadržaj belančevina u svinjskom mesu je 13.8 procenata, u goveđem – 10 procenata, a u pilećem 19 procenata. Meso zeca je superiorno u odnosu na druga mesa i u procentu prijema belančevina iz njega od strane organizma, a to je skoro 90 procenata.
Uprkos tome, jela sa zečetinom nisu toliko prisutna na našim trpezama, kao što je to slučaj sa jelima od svinjskog mesa ili jelima sa pilećim mesom. Ovo je pre svega posledica činjenice da se domaćice plaše da ne pogreše kod pripreme zeca i da će meso biti suvo i bezukusno.
Kako bi pripremili mekanog zeca na lovački način, potreban vam je samo jedan zec i malo meraka. Prema tvrdnjama nekih kulinara, zec, nezavisno da li je divlji ili domaći, treba da bude dobro mariniran, kako bi njegovo meso bilo mekano i aromatično.
Jedna od najčešće korišćenih marinada za zeca se pravi od bibera, aleve paprike, belog luka, lovorovog lista, celera, pimenta, estragona, šargarepe, soli, sirćeta i vina. Zec, ceo ili nasečen na komade, utrlja se začinima i zatim se prelije smesom sirćeta i vina.
Dobro je da se zec marinira na hladnom najmanje preko noći i da se tek narednog dana od njega pripremi punjeni zec sa pirinčem i pečurkama ili kapama od divljeg zeca.
Meso zeca može da bude mekano i ukusno i bez prethodnog mariniranja. Kako bi to uspeli, treba da meso zapešatite u jako zagrejanom ulju, a da ga pre toga premažete retkom kašom od ulja, brašna i aleve paprike. Nakon toga, poređejte meso u zemljanu posudu, dodajte krupno nasečeno povrće, belo vino i začine. Stavite đuvečaru u rernu i „zaboravite“ zeca na nekoliko sati na 150 stepeni.
