Već vekovima je kafa svakodnevno upotrebljavan napitak za osveženje, popularan u celom svetu. Razlog za to je specifičan ukus kafe i osvežavajući efekat kofeina i njemu bliskih hemijskih jedinjenja, poznatijih pod opštim nazivom kao metilskantini, naročito teobromin i teofilin.
Uprkos tome, ne postoji tačan podatak koliko kafa okrepljujuće deluje nakon ispijanja. Razlog je, zato što veliki broj faktora, od kojih zavisi trajanje okrepljujućeg efektt kafe.
Prvi i najvažniji među njima je sadržaj kofeina u šoljici kafe, koji može da varira mnogo između različitih vrsta kafe, koje se nude širom sveta.
U zavisnosti od tipa zrna, sadržaj kofeina je 0,9% - 1,4% kod arabike, do 1,5%-2,6% kod robuste. Pored toga, veoma je važan i način pečenja kafe i on određuje ukus i specifične kvalitete kafe.
Drugi faktor, od kojeg zavisi sadržaj kofeina u zrnima kafe je način mlevenja kafe. Proces fermentacije ubrane kafe se takođe ne sme zanemarivati.
Za okrepljujuće dejstvo kafe ima značaja i to da li se pije instant ili normalna kafa i to da li je normalna kafa ili kafa sa smanjenim procentom kofeina. Smatra se da maksimalni okrepljujući efekat nastupa oko 45 minuta nakon ispijanja kafe i ima trajanje od 4-5 sati, ali, kao što smo već rekli, ovo je veoma relativno.
Nakon ispijanja jedne šoljice kafe, uticaj kofeina na organizam zavisi od još nekih faktora, kao što su pol, uzrast, način ishrane, telesna težina, stanje organizma u odnosu na stres, karakteristike sistema za varenje i dr.
Prilikom istraživanja dva autora, koja su sprovedena nezavisno, ustanovljeno je da skuvana i neceđena kafa ima 74 mg kofeina, a da skuvana i proceđena kafa ima veći sadržaj kofeina od 83 mg. Kod kafe, koja je pripremljena ekstrakcijom kroz filter, kofein je 112 mg.
U Americi se tokom dana, kroz popijenu kafu unese od 2,74 do 3,98 mg kofeina na kilogram telesne težine.
Što se tiče naših prostora, takva istraživanja nisu sprovedena.
Konzumacija kafe ima mnogo više koristi za zdravlje, koje nisu povezane sa okrepljujućim dejstvom, a zbog kojih je ljudi najčešće koriste.
Smatra se, da u zavisnosti od dnevne doze popijene kafe, ona ima pozitivan efekat na prevenciju od raka pankreasa, kao i od drugih vrsta raka. Pored toga, naučno je dokazano da jedna šoljica kafe dnevno stimuliše proizvodnju dopamina.
Kod osoba koje imaju Parkinsonovu bolest, prepoučljivo je da uzimaju najmanje jednu šolju kafe dnevno, upravo zbog korisnog efekta stimulacije proizvodnje dopamina, koja je kod njih smanjena.
