Pirinač je među najpopularnijim proizvodima koje koristimo za pripremanje domaćih jela. Iako većina od nas već zna kako da se izbori sa raznim vrstama pirinča (beli pirinač, pirinač za suši, blanširani pirinač, crni pirinač itd.), mnogi ljudi koji su "došljaci" u kuhinji nailaze na poteškoće upravo sa njim.
Kao što se kaže, niko se nije naučen rodio, zato ćemo u sledećim redovima pokušati da vam budemo od koristi i da vam pokažemo šta tačno da radite sa različitim vrstama pirinča.
Saveti za kuvanje lepog pirinča
Prva priprema pirinča je da pogledate da li u njemu nema stranih nečistoća. U današnje vreme obično ćete to retko sresti, zato što je dosta dobro očišćen, ali nema ništa loše u preventivnim merama.
Svaki pirinač, nezavisno od toga kakav je, mora da bude dobro opran pod mlazom vode u đevđiru. Pre nego što ga sipate u njega prvo koristite neku meru po kojoj da znate posle koliko vode treba da dodate u njega za vreme termičke ovrade. Vaša mera može da bude najobičnija čaša.
Što duže perete pirinač to će se bolje skinuti skrob sa njega. Što sa svoje strane znači da za pripremanje ćufti sa belim sosom na primer pranje treba da bude brzinski kako bi skrob mogao da igra ulogu slepljujuće komponente sa mlevenim mesom.
Kada pripremate pirinač za suši, pranje pirinča treba da bude najpažljivije. Što ga duže perete, to ćete napraviti ukusniji suši. Zrnca ne smeju da se slepljuju.
Prilikom rada sa nerafinisanim belim pirinčem koji se inače smatra najdravijim, potrebno je da se on prethodno namoči u vodu barem na nekoliko sati. U protivnom slučaju on će biti preterano tvrd i kao "neskuvan" u vašim jelima. Slično namakanje treba da preduzmete i kada radite sa crnim pirinčem, tako što je dobro da on prenoći u vodi.
U redu, razjasnili smo pitanje pranja različitih vrsta pirinča. Kada je opran, pirinač se ostavlja da se dobro ocedi tako što vreme ceđenja treba da bude najmanje pola sata, još bolje jedan sat.
Za pripremanje svaki pirinač iziskuje različitu količinu vode, zbog čega treba striktno da pratite uputstva na njegovom pakovanju. Tako na primer za obični beli pirinač prihvaćeno je pravilo odnosa pirinač:voda da bude 1:3, dok je vode za pirinač za suši mnogo manje.
Kada će se pirinač kuvati on se pušta u određenu količinu vodu koja je prethodno usoljena (so se ne stavlja, u slučaju da pripremate desert od pirinča kao na primer mleko sa pirinčem). Tokom prvih 10 minuta vri na jakoj vatri, nako čega se ringla smanjuje na minimalnu temperaturu. Kuva se dok ne počne da omekšava, tako što nije poželjno da ga mešate. Kada je polugotov, on se skida sa ringle, ali se ostavlja poklopljen barem još 10 minuta. Ovo je posebno tačno kada pravite ukusan rižoto.
Kada propržavate pirinač i želite da ga posle prebacite u rernu, treba da znate da masnoća u kojoj ga propržavate treba da bude jako zagrejana i da pripemate pirinač dok ne dobije poluprovidan izgled. Neki kuvari savetuju sa ciljem izbegavanja slepljivanja zrnaca da koristite malo belog vina ili drugu vrstu kiseline.
Posle se pirinač prebacuje u tepsiju, dosipava se neophodna količina vode i peče se dok pirinač u rerni ne upije vodu. Ponovo nakon što ga izvadite iz rerne treba da ga pokrijete krpom i da ga ostavite da odmori barem 10 minuta.
To je to, nadamo se da smo vam bili od koristi! A za taj cilj ćemo vam predložiti i još ukusnih stvari sa pirinčem;
- pilav;
- pirinač sa povrćem;
