Avokado je biljka iz porodice Lavrov. Dolazi iz južnog Meksika, ali se gaji od reke Rio Grande do centralnog Perua još pre dolaska Evropljana. Veruje se da je takođe bio poznat Majama i Astekama još pre 8000 godina. Naziv potiče iz jezika nauhatl i bukvalno znači testis, zbog sličnosti avokada sa ovim anatomskim organima.
Avokado je prenet u Evropu u 17. veku od strane Španaca. Danas se najvećim proizvođačima avokadoa smatraju Brazil, Kolumbija, SAD, Indonezija i Meksiko.
Poznate vrste avokada su: gvatemalski, meksički i zapadnoindijski. Hibridni oblici postoje kod sve tri vrste. Uprkos brojnim varijacijama, avokado se smatra voćem, a ne povrćem.
Gajenje avokada
Avokado dobro raste u područjima sa blagom klimom. Zapadnoindijske sorte napreduju u vlažnoj, tropskoj klimi i zamrzavaju na 0 stepeni. Gvatemalske vrste su naviknute na hladnoću, velike visine i izdržljive su i na -2 stepena. Meksičke vrste rastu na suvim, suptropskim platoima i napreduju u mediteranskoj klimi. One su izdržljive na -5 stepeni.
Avokado iziskuje zaštitu od jakih vetrova koji mogu lako da slome grane biljke. Drvo avokada ne može da preživi na tlu sa lošim drenažnim sistemom. Drveće uspeva na obroncima brda i nikada ne treba da bude zasađeno u koritu potoka. Otporno je na kiselo ili alkalno zemljište. Vreme žetve avokada zavisi od sorte. Komercijalni standardi nalažu da voće treba da postigne 8% sadržaja ulja pre berbe.
Meksički vrste sazrevaju za 6 do 8 meseci od cvetanja, dok se gvatemalske vrste beru od 12 do 18 meseci. Voće može da nastavi da dobija na veličini na drvetu i nakon sazrevanja. Ljubičaste vrste dostižu svoju punu boju pre nego što započne berba.
Gvatemalske vrste mogu se držati sveže na 15-20 stepeni do šest nedelja. Meksičke vrsta brzo gube boju i zahtevaju brzu konzumaciju.
Avokado je debelo zimzeleno drvo koje ima mnogo listove u rano proleće. Iz godine u godinu se sve brže razvija i može da dostigne 13 metara. Presađene biljke obično imaju plod u roku od jedne do dve godine, a za dobijanje sadnica je potrebno između 8 i 20 godina.
Cvetovi avokada se pojavljuju u periodu januar-mart, a krajnji klasteri sadrže od 200 do 300 malih žuto-zelenih cvetova. Svaki klaster daje samo jedan do tri ploda. Zapadnoindijske vrste avokada stvaraju velike, glatka, krugle, sjajne, zelene plodove sa niskim sadržajem ulja i težinom do dva kilograma. Plod gvatemalske vrste ovog voća je srednje veličine, u obliku jajeta ili kruške, sa grubom korom i dostiže crkansto-zelenu boju kada sazri. Plodovi meksičkih sorti su mali, sa tankom korom, i kada sazru postaju sjajno zeleni ili crni.
Unutrašnjost avokada je zelena blizu kože, postaje žućkasta ka unutrašnjosti, bliže nejestivim semenima u obliku jaja. Avokado je tvrd samo kada se bere, ali kasnije omekšava do masne teksture. Avokado ne podleže termičkoj obradi jer počinje da gori.
Sastav avokada
Biohemijski sastav avokada liči više orašasti plod nego voće. Avokado daje telu proteine u količinama koje bi mogle lako zamentii meso i sir u svakodnevnoj ishrani čoveka.
Avokado je dobar izvor gvožđa, cinka, kalijuma i magnezijuma, vitamina B1, B2, B6, A, PP, E. U 100 g avokada ima 218 kalorija.
Izbor i skladištenje avokada
Zreli avokado se prepoznaje po jakoj zelenoj boji. Kora je sjajna, bez pukotina, crnih mrlja i suvih delova. Nezreo avokado može da sazri ako se ostavi u korpi na sobnoj temperaturi oko nedelju dana. Kada avokado sazri dobro, kora počinje da postepeno tamni. Nezreo avokado ne treba čuvati u frižideru. Zreo avokado može da se čuva u frižideru do dve nedelje. Najbolje je čuvati nasečen avokado sa korom. Da ne bi potamneo odozgo, potrebno je posuti ga sokom od limuna. Čak i da potamni, ne brinite jer je i dalje jestiv. Ako vam se ne sviđa, jednostavno isecite braon deo nožem. Isečen avokado se može staviti u plastičnu kesu i držati u frižideru.
Ako želite da zamrznete avokado, morate ga ispasirati. Prepolovite ga, izvadite košticu i pokupite kašikom mesnati deo. Dobro ga ispasirajte i stavite u posudice za led. Kada zamrzne, uklonite posudice za led i čuvajte u zamrzivaču u plastičnoj kesu. Na ovaj način možete sačuvati avokado do 3 meseca.
Kulinarska upotreba avokada
Pre nego počnete da uživate u ukusu avokada, trebalo bi da znate da se avokado konzumira samo sirov. Ako se podvrgne termičkoj obradi postaje gorak.
Svež avokado je vrlo ukusnan u pireu, sendvičima i garniturama uz ribu. Pasirani avokado se može konzumirati sa orašastim plodovima i povrćem. On je sastavni deo čuvenog sosa Gvakamole. Salata sa piletinom ili škampi sa seckanim avokadom su veoma ukusna i egzotična iskušenja. Avokado se savršeno uklapa sa tostiranim hlebom i ćuftama od povrća. Avokado je sastavni deo mnogih egzotičnih salata, zelenih salata ili običnih salata sa origanom i paradajzom.
U Americi se od avokada priprema sladoled, u Indoneziji ga koriste za koktele, ali u našoj zemlji još uvek nije toliko popularan. Osim toga, avokado je odličan dodatak sosovima, supama, šunki i morskim plodovima. Ako rešite, možete ga jednostavno namazati na hleb i posoliti.
Koristi od avokada
Sadržaj ulja u avokadu je na drugom mestu, odmah iza maslina, a ponekad sadrži čak i veću količinu ulja od maslina. Biohemijski sastav avokada obezbeđuje dovoljno proteina da u potpunosti zameni meso i sir u svakodnevnoj ishrani.
Kliničke studije su pokazale da ulje avokada može smanjiti nivo holesterola u krvi. Seme i ekstrakti iz listova avokada se koriste u različite medicinske svrhe, uključujući lečenje dijareje, dizenterije i kao antibiotik.
Avokado se koristi u lečenju dijabetesa, visokog krvnog pritiska, kardiovaskularnih bolesti i bolesti očiju, bubrega, jetre i žučnih oboljenja, čira, gastritisa i anemije. Jača metabolizam, deluje protiv bolesti raka, jača imuni sistem. Ima pozitivan efekat na nervni sistem i psihu. Koristan je za žene, jer reguliše menstrualni ciklus. Ukratko – ovo tropsko voće ima "lek" za skoro sve bolesti.
Pošto je avokado veoma bogat antioksidansima i mineralima, postaje čudotvorno voće koje pored koristi za zdravlje, povećava izdržljivost i produžava mladost.
