Badem je vrsta širokolistnog malog drveta iz porodice Ruža (Rosaceae). Istim imenom se zove i plod drveta badema. Bademi su drevna hrana, o kojoj se pisalo u istorijskim tekstovima, uključujući i Bibliju. Veruje se da bademi potiču iz regiona u zapadnoj Aziji i severnoj Africi. Rimljani su badem nazivali "grčkim orahom", jer su mislili da je grčka civilizacija ona koja ih je prva uzgajala.
Danas se badem gaji u mnogim mediteranskim zemljama, uključujući Španiju, Italiju, Portugaliju i Maroko, kao i Kaliforniju.
Sastav badema
Bademi su dobar izvor vitamina E i mangana. Oni su dobar izvor magnezijuma, bakra, riboflavina (vitamin B2) i fosfora. Na sreću, iako četvrtina šolje badema sadrži oko 18 grama masti, većina njih (11 grama) su mononezasićene masti korisne za srce. 35g bademi sadrži 205 kalorija i 7.62 g proteina.
Bademi sadrže velike količine aminokiselina, biotin, niacin, nezasićene masti i omega-6 masne kiseline. Bogati su antioksidansima, vlakanima i proteinima. Sadrže više kalcijuma nego bile drugo orašasto voće.
Vrste badema
Bademi su klasifikovani u dve kategorije: slatki i gorki. Slatki bademi su tip koji je jestiv. Oni su ovalnog oblika, obično mekog sastava i divnog puterastog ukusa. Dostupni sun a tržištu, sa ili bez ljuski. Ljušteni bademi su na raspolaganju celi, iseckane ili u svom prirodnom obliku, sa korom ili blanširani sa uklonjenom korom.
Gorki badem se koristi za proizvodnju bademovog ulja, koje se koristi kao začin za hranu i za likere kao Amaretto. Oni nisu jestivi, jer sadrže toksične materije kao što su cijanidne kiseline. Ova jedinjenja se odstranjuju u procesu proizvodnje bademovog ulja.
Izbor i čuvanje badema
Bademi sa ljuskama ima najduži rok trajanja. Prilikom kupovine potrebno je izabrati one čije ljuske nisu slomljene, stare ili obojene. Neophodno je da imaju istu boju i da nisu meke ili naborane. Miris badema je takođe presudan. On treba da miriše slatko i ukusno, a ako ima oštar i gorak miris znači da je pokvaren.
Pri odabiru pečenog badema, potrebno je izabrati one koji su "suvo pečeni", jer nisu pripremani u ulju.
Zbog toga što bademi imaju visok sadržaj masnoća važno je da se čuvaju pravilno da bi se sprečila užeglost. Oljušten badem se čuva u čvrsto zatvorenoj posudi na hladnom, suvom mestu daleko od sunčeve svetlosti.
Bademi će se zadržati nekoliko meseci ako se čuvaju u frižideru, a ako se zamrznu, mogu se čuvati i do godinu dana.
Bademi u kulinarstvu
Bademi mogu da se jedu sirovi, pečeni i u suvom obliku. Oni su odličan dodatak salatama i kašama; ovsenim pahuljicama i musliju; proteinskim šejkovima i testeninama. Bademi se često koriste kao deo garniture uz divljač i ribu. Iskusni kuvari savetuju kombinaciju bademi sa maslinama i šargarepom, a mešavinu postaviti kao garnituru uz posnu ribu, kao što je tuna i ajkula.
Kulinarski proizvodi koji se dobijaju iz badema su: bademovo ulje i bademovo maslo, bademovo brašno, pasta od badema i bademova esencija. Bademi se koriste u mnogim kolačima, tortama i sladoledima. Oni mogu da se jedu i sami, jer su veoma korisna užina između obroka.
Da bi se iskoriste sve prednosti badema, treba ga potopiti u vodu za najmanje osam sati, a zatim isprati. Na ovaj način se uklanjaju inhibitori, a oni postaju lakši za varenje.
Prednosti konzumacije badema
- Konzumacija badema dovodi do smanjenja nivoa tzv. LDL masti i smanjuje rizik od srčanih oboljenja. Pored zdravih masti i vitamina E, četvrt šolje badema sadrži skoro 99 mg magnezijuma (što je 24, 7% dnevne vrednosti ovog važnog minerala), plus 257 mg kalijuma. Magnezijum pomaže da se oslobode i opuste vene i arterije.
- Bademi obezbeđuju dvostruku zaštitu od dijabetesa i kardio-vaskularnih oboljenja;
- Bademi pružaju zaštitu od srčanih problema zbog visokog sadržaja antioksidanasa;
- Celi bademi (sa ljuskom) su korisni za zdravlje srca;
- Zdrave masti koje se nalaze u bademima pomažu u mršavljenju;
- Mangan, bakar i riboflavin koji se nalaei u bademima pružaju pomoć u proizvodnji energije;
- Konzumacija badema sprečava formiranje kamena u žuči;
- Bademi su vrlo bogati proteinima.
Štetna svojstva badema
Pečeni bademi za komercijalne svrhe obično se pripremaju prženjem, tipično u zasićenim mastima, kao što su kokosovo ulje ili palmino ulje. Pržena hrana sadrži visok nivo LDL-a (loš holesterol) i dovodi do skupljanja zidova arterija.
Bademi se nalaze među nekoliko namirnica koje sadrže merljive količine oksilata, supstance koja se prirodno nalazi u biljkama, životinjama i ljudima. Kada oksilati postanu isuviše koncentrisani u telesnim tečnostima, mogu se ušećeriti i prouzrokovati zdravstvene probleme. Iz tog razloga, osobe sa već postojećim i neizlečenim problemima sa bubrezima ili žuči treba da izbegavaju konzumiranje badema.
Bademi su jedna od namirnica koje najčešće dovode do neželjenih alergijskih reakcija.
Mršavljenje sa bademima
Prema nekoliko istraživanja, konzumacija šake badema pomaže ljudima u mršavljenju, jer suzbija apetit za ostatak dana. Osim toga, bademi se smatraju veoma korisnim, jer imaju veoma nizak glikemijski indeks (indeks koji meri koliko brzo hrana izaziva da se nivo šećera u krvi poveća posle njene konzumacije).
Zahvaljujući niskom glihemijskom indeksu, badem pomaže sporiji i stabilniji rast šećera u krvi, što tera ljude da se osećaju punima duži vremenski period. Iz tog razloga, bademi su odlična užina tokom dijete.
