Voće trešnja je deo porodice Prunus, u koju spadaju i bademi, breskve, kajsije i šljive. Trešnje su malo i mesnato, crveno i crvenkasto-crno voće koje ima košticu. za trešnje je poznato da imaju kratku sezonu i da brzo prezrevaju.
Smatra se da su Rimljani otkrili slatku trešnju u Maleziji oko 70. godine pre Hrista. Prvi put je gajenje ovog voća počelo u Mesopotamiji u 8. veku pre Hrista. kasnije, u prvom veku nove ere su Rimljani preneli trešnje u Englesku.
Postoje razne vrste trešnje (Prunus avium, Rosaceae), ali se samo dve vrste najviše konzumiraju - divlja trešnja i višnja (Prunus cerasus). Višnje rastu na mnogim mestima i predstavljaju rođake slatkim trešnjama i ukusi im se razlikuju.
Postoje i bele trešnje, koje se mnogo retko sreću. Sa svoje strane, za slatke trešnje je poznato da im je odgajanje teško.
Sastav trešanja
Glavna prednost trešanja je što su bogate flavonoidima, koji su važni antioksidanti za naše telo. U ovim malim crvenim plodovima ima dosta organskih kiselina i kvercetin, koji predstavlja jaka antiupalna materija i ima dokazano smirujuće dejstvo kod bolova u zglobovima, a štiti i oči. Važni sastojak su i antocianini. Trešnje su veoma dobar izvor elaginske kiseline, za koju se tvrdi da ima antikancerogena svojstva.
Ukusne trešnje su dobar izvor vitamina, posebno vitamina C. Doze minerala u trešnjama se kreću od umerenog do niskog sadržaja, ali je prisutna znatna količina kalijuma. Trešnje imaju nizak glikemijski indeks (22), a 100 g trešanja ima 63 kalorije.
Odabir i čuvanje trešanja
Budući da se trešnje lako oštećuju, treba ih pažljivo birati. Kada kupujete trešnje, birajte one koje imaju jarku boju. Trešnje koje su okrugle i tvrde su veoma ukusne. Najkvalitetnije trešnje su one koje imaju drške.
Trešnje ne mogu dugo da traju i retko kada sazrevaju nakon branja. Kako bi se duže čuvale, treba ih odmah nakon kupovine staviti u frižider. Trešnje u frižideru mogu ostati sveže makar dva dana.
Kulinarska upotreba trešanja
Kao veoma ukusno voće, najbolje je trešnje jesti sveže i najbolje čim se uberu. Njihov jedinstven ukus se odlično slaže sa drugim voćem, povrćem, začinima i namirnicama, pa se sasvim lako možete uključiti trešnje u vaša kulinarska remek-dela.
Slatka iskušenja kao što su kuglofi, kolači, torte, kremovi su neverovatno ukusni ako im se dodaju trešnje. Čak i popularna torta Švarcvald je prepoznatljiva po ovom crvenom voću. Probajte da spremite i sorbe od maline, koje će vam doneti pravo osveženje u vrelim letnjim danima. Trešnje su veoma popularne u pravljenju sokova, nektara, kompota, posebno slatka i džemova, koji imaju zaista neverovatan ukus.
Koristi od trešanja
Istraživanja su pokazala da trešnje imaju dosta koristi za zdravlje. Poznato je da ublažavaju bolove kod osoba koje imaju artritis. Dokazano je, da ako jede makar 20 kiselih trešanja dnevno, čovek može lako da prevaziđe nastale upale.
Crvene trešnje imaju visok sadržaj melatonina. Melatonin pomaže u eliminisanju toksina koji su uzroci raznih bolesti. Trešnje su takođe bogate antioksidansima, koji pomažu u borbi protiv raka i srčanih oboljenja.
Trešnje imaju nizak sadržaj holesterola, masti i natrijuma. Takođe su veoma dobar izvor vlakana i vitamina C.
Slatke trešnje, a takođe i njihov sok, doprinose smanjenju nivoa urata u organizmu. Takođe ublažavaju bolove u mišićima i leđima. Pozitivan efekat trešnje imaju čak i ako se zamrznu ili ako se konzumiraju u obliku soka ili konzervirane. Slatke trešnje, kao i kisele, sadrže visok nivo antocianina. To je crveni pigment koji potpomaže u ublažavanju upala.
Ekstrakt od trešanja sadrži antioksidante, flavonoide, i koristi se u raznim tabletama i kapusama. Ove kapsule se koriste za održavanje pH nivoa u organizmu.
Štetnost trešanja
Ovo ukusno voće, iako je veoma korisno, ponekad može izazvati razne neprijatnosti i nelagodu. To može biti slučaj pogotovo ako pojedete malo više nego što bi trebalo. U tim slučajevima se nadima stomak, a nije isključeno da se pojave i gasovi i bolovi.
Druga potencijalna neprijatnost zbog trešanja može biti alergijska reakcija. Ako je prisutna, onda se preporučuje izbegavanje višanja i trešanja, čak i ako su termički obrađene i ako se nalaze u raznim kolačima.
