Zelena salata (Lactuca sativa) je jedan od lisnatih zeljastih darova proleća, koji treba stalno da konzumiramo, ali pre toga treba da budemo sigurni da je zelena salata čista i organska. Zelena salata se uspešno gaji u umerenom klimatskom pojasu. Pripada porodici Asteraceae i gaji se najviše zbog svojih listova, koji se najčešće jedu u obliku salate.
Zelenu salatu ne treba mešati sa podvrstama, iako i nema neke značajne razlike među njima. Većina sorti ima blagi ovalni oblik, dok je zelena salata više izdužena, a neke sorte imaju i deblje listove. Postoje razne vrste zelene salate - puter salata, kineska zelena salata, ajsberg, lollo tip zelene salate, rimska salata, radič, cikorija i mnoge druge.
Svaka vrsta ovog povrća može biti veoma korisna za zdravlje ako je organski odgajana i bez pesticida. Listovi zelene salate imaju svež, blago gorak ukus, koji je tu zahvaljujući mlečnom soku koji se nalazi u listovima.
Istorija zelene salate počinje negde u Egiptu, a naslikana je i na zidovima grobnica faraona. Kasnije Rimljani gaje ovo povrće, pa za vreme imperatora Domicijana nastaje tradicija da se zelena salata konzumira kao predjelo sa različitim sosevima. Veliki obožavalac zelene salate je bio Luj XIV, koji je doprineo da se zelena salata gaji u baštama Versaja i postaje tradicionalno jelo, pa se zatim ta praksa širi po Evropi.
Postoje dosta zanimljivosti o zelenoj salati. Jedna od njih je da ona pomaže muškarcima da duže izdrže u krevetu. Smatra se da konzumacija salate može da deluje uspavljujuće, jer sadrži uspavljujuću materiju Lactucarium. Dokaz za to potiče još iz doba Rimljana i Egipćana koji su zelenu salatu jeli za večeru i tako bi brže zaspali.
Sastav zelene salate
Prolećna zelena salata, dobro očišćena i oprana je pravi melem za naše telo. Ona sadrži velike količine korisnih vitamina i mikroelemenata. Zelena salata je odličan izvor hlorofila i vitamina K. Bogata je mineralnim solima, luteinom i beta karotenom. Konzumiranjeme sveže zelene salate se telo snabdeva vitaminom C, kalcijumom, vlaknima, folnom kiselinom i gvožđem.
Zelena salata sadrži još hranljivih materija, a tu spadaju vitamin A i B6, likopen, kalijum. Dokazano je da spoljašnji tamniji listovi salate sadrže mnogo više karotena i vitamina C nego unutrašnji, koji su ujedno i svetliji. U sastav zelene salate ulaze još i lecitin, soli kalcijuma, kalijuma, gvožđa i fosfora, a blagi gorak ukus zelene salate je zbog glikozida laktucina koji se nalazi u stabiljci i listovima.
Sve sorte zelene salate imaju nisku kalorijsku vrednost.
100 g zelene salate ima 15-18 kalorija, 1.36 g belančevina, 2.87 g ugljenih hidrata, 0.15 g masti, 0.7 g celuloze, 94.2 ml vode.
Vitamini u mg: C - 18, В1 – 0.06, В2 – 0.09, РР – 0.37, Е – 0.17, Karoten – 1.60.
Odbair i čuvanje zelene salate
Pre svega, zelena salata treba da je sveža i po mogućstvu prolećna. Listovi treba da budu meki, ali ne previše, glatke strukture, bez tragova oštećenja. Zelena salata koja se gaji u plasteniku je dostupna tokom cele godine, ali sa ovakvom salatom treba biti oprezan.
Obavezno je da se listovi salate dobro operu i ako možete, potpite ih na nekoliko sati u vodu u koju ste stavili malo sirćeta ili 2 prstohvata sode. Nakon toga još jednom operite i osušite listove. Ovaj postupak je preventivan i koristan je da se očiste nitrati i neželjene materije, kojima se salata prska. Pažljivo očistite i operite svaku zelenu salatu, bilo da se radi o kupovnoj ili o domaćoj iz vaše bašte.
Kada se jednom opere, salata ne može dugo ostati sveža i polako počinje da se suši i truli. Kako bi joj se svežina što duže sačuvala, operite salatu hladnom vodom, dobro osušite i stavite u kese u donje pregrade frižidera, a ako je moguće, vodite računa da vazduh ne ostane u kesama.
Kulinarska upotreba zelene salate
Jedna drevna arapska poslovica kaže:
Da se pripremi zelena salata potrebni su: Jedan pedantan - da je opere. Jedan cicija - da je poprska sirćetom. Jedan rasipnik - da je prelije maslinovim uljem. Jedan razuman - da je posoli. Jedan lud - da je promeša.
Poslovice na stranu, zelena salata je omiljena među salatama, posebno tokom prolećnih meseci. U kombinaciji sa crnim ili mladim lukom, rotkvicama, krastavcem, kuvanim jajetom, zelena salata kao takva je prava klasika kod na su periodu od aprila do maja.
Zelena salata se odlično kombinuje sa tunjevinom, sušenim paradajzom, orašastim plodovima, semenkama. U kombinaciji sa lanenim semenom, zelena salata je odličan obrok za one koji su na dijeti ili koji hoće da smršaju. Jedinstvena salata Ajsberg se ne može napraviti bez zelene salate. Kako bi tanjir sa zelenom salatom odisao zdravljem, salati prvo dodajte malo sirćeta, a zatim i hladno presovano maslinovo ulje. Malo posolite i konzumirajte sa uživanjem.
Pre nego što napravite ukusnu zelenu salatu, preporučljivo je da uvek dobro osušite listove, jer voda po njima može smetati da se suncokretovo ili maslinovo ulje ravnomerno rasporedi. Zelenu salatu iscepkajte rukama i nikako je nemojte seći metalnim nožem, jer tako ova salata gubi vitamine. Zelenu salatu uvek začinite maslinovim uljem i sirćetom neposredno pre konzumacije. Važno pravilo: prvo dodajte sirće, a zatim maslinovo ulje, jer ast pokriva površinu, a sirće se brzo upija.
Ako želite da se hranite zdravo, dijetolozi savetuju da se zelena salata služi na početku obroka, pre glavnog jela. Kada prvo jedete zelenu salatu, vi tada stimulišete proizvodnju želudačnih sokova i olakšavate varenje hrane koja sledi.
Koristi od zelene salate
Zelena salata ima visok sadržaj magnezijuma. Ovaj element ima važnu ulogu u obnavljanju tkiva, nerava, mozga i mišića. Velike količine folne kiseline u svežim zelenim listovima sprečavaju urođene defekte kod dece još u majčinom stomaku. Zelena salata je dobar saveznik u borbi sa anemijom i poboljšava rad jetre. Bogatstvo vitamina A i C u salati ima jako antikancerogeno dejstvo. Beta karoten u salati je poznato sredtsvo protiv kardiovaskularnih oboljenja, moždnog udara i raka.
Pored svega ostalog, zelena salata sadrži dosta vode i vlakana, koji nam daju osećaj sitosti duže vreme, pa na taj način sprečavaju preterivanje u jelu, a samim tim štite od gojaznosti. U dijetama za mršavljenje se preporučuje konzumiranje salate sa tvrđim listovima, jer njih organizam sporije obrađuje i sadrže više celuloze. Zelena salata je bogata vodom, što telu daje mogućnost da se bolje hidratira, avlakna potpomažu bolje varenje i daju osećaj sitosti.
Zelena salata se preporučuje muškarcima koji imaju problema sa preranom ejakulacijom. Pored mirođije i jaja, ova salata spada u prirodne afrodizijake koji povećavaju seksulanu želju. Dokazano je da zeleno povrće povećava potentnost kod oba pola. Zelena salata se koristi kao lek kod zadržavanj vode u organizmu, kao i kod lenjih creva. Svež sok od zelene salate uspešno se koristi kod fizičke iscrpljenosti, nervnog preopterećenja, zadržavanja vode i otoka.
Na osnovu svega, logički sledi da je zelena salata odlično sredtsvo protiv zatvora, što je zahvaljujući vlaknima koje sadrži i koja ubrzavaju rad creva. Zelena salata može pozitivno uticati na loše varenje, artritis, probleme sa cirkulacijom i kolitis.
Štetnost zelene salate
Štetna dejstva zelene salate s emogu pojaviti ako ona nije odgajana prema propisima i ako je "puna" nitratima, itd. U nekim slučajevima se može pojaviti trovanje. Budući da zelena salata brzo i lako daje osećaj sitosti, njeno prejedanje može prouzrokovati nadutost stomaka i osećaj nelagodnosti i umora.
