U većini slučajeva bakterije asociraju na probleme u ljudskom telu, ali postoje i takve, koje u suštini pomažu organizmu da obavlja svoje funkcije normalno i da razgrađuje unetu hranu, a samim tim da je usvaja na kvalitetan način. U takve korisne bakterije spadaju i probiotici.
U sistemu za varenje postoji više od trilion bakterija i preko 100 vrsta. U normalnim i zdravim uslovima se dobre i štetne bakterije nalaze u ravnoteži, ali kada su prisutne infekcije, unos antibiotika, stres, alkohol i loša ishrana, tada se broj dobrih bakterija smanjuje, a povećava se broj loših bakterija.
Probiotici predstavljaju dobre bakterije, koje potpomažu procese varenja, poboljšavaju i obnavljaju unutrašnji balans mikroba. Najpoznatije bakterije ove vrste su bifodobakterije i mlečno - kisele bakterije, koje se koriste za pravljenje kiselog mleka i drugih mlečnih proizvoda.
Tri najviše korišćena probiotika su Bifidobacterum bifidum, Lactobacillus acidophilus i Lactobacillus bulgaricus.
Probiotici, koji sadrže bifidobakterije i laktobacile su se koristili mnogo ranije od laktobacila koji je izolovao Luj Paster i pre nego što je osnivač imunologije Mečnik uspeo da definiše način na koji se ponašaju probiotici u teoriji intoksikacije, za koju je dobio Nobelovu nagradu. On je uspeo da dokaže da su najveći uzročnik starenja toksini, a unos namirnica koje sadrže laktobacile pomažu da se taj proces uspori.
Koristi od probiotika
Savremen način života, koji podrazumeva i i stres, nezdravu ishranu, hemikalije i druge štetne materije, česta konzumacija tableta, menja balans crevnih bakterija i čini da pojedine osobe budu podložnije infekcijama, slabom imunitetu i oboljenjima, koja se dovode u vezu sa problemima u razmeni materija. U takvim situacijama se uključuju probiotici, koji su veoma važni za razne procese u organizmu.
Koristi od probotika su mnogobrojne, a neke od njih su - snižavanje holesterola, kontrola razmene materija i regulisanje visokog krvnog pritiska.
Probiotici celokupno potpomažu procese varenja, tako što sprečavaju razmnožavanje štetnih mikroorganizama u digestivnom traktu. Oni čuvaju organizam od deficta vitamina B grupe, sprečavaju i leče dijareju, kao i procese truljenja u crevima, a takođe i stimulišu usvajanje laktoze kod osoba koje nisu u stanju da usvoje.
Jedno od najvažnijih dejstava probiotika jeste obnavljanje crevne mikroflore nakon konzumacije antibiotika. Oni treba da se uzimaju i tokom samog unosa antibiotika, kako bi se zdravo stanje održalo.
Probiotici smanjuju i rizik od pojave alergija, kao što su astma, razne kožne reakcije, alergija na mleko. U isto vree su veoma korisni za lečenje disajnih problema kao što su pneumonija, bronhitis i sinusitis.
Probiotici imaju i antikancerogeno svojstvo - smanjuju rizik od pojave tumora na debelom crevu i bešici. Takođe smanjuju rizik od vaginalnih infekcija, cistitisa i infekcija mokraćnih kanala.
Ove krisne bakterije, ne samo što štite telo od bolesti infekcija, već i pomažu u proizvodnji veoma važnih materija, kao što su aminokiseline, vitamini B grupe, vitamin K i drugi vredni fermenti, bez kojih razgradnja hrane nije moguća.
Probiotici pomažu u pročišćavanju tela, jer neutrališu i eliminišu iz organizma nagomilane otrove, u koje spadaju otpadni proizvodi razmene materija ili unesenih lekova, razni teški metali i kancerogene materije.
Izvori probiotika
Na spisku namirnica koje su bogate probioticima je kiselo mleko. Ono sadrži jedinstveni laktobacil, koji daje snagu želucu da se izbori sa raznim štetnim ticajima. Tušrija i kiseli kupus su takođe veoma bogati probioticima, jer se oni u njima fermentišu na prirodan način. Međutim, da bi se probiotici sačuvali, ne treba se stavljati sirće u marinadu, već je dovoljno da se stavi voda i morska so.
U grupu korisnih namirnica bogatih probiotikom su supa miso i kefir, sir i sitan sir. Kiseli krastavčići i masline su takođe bogati korisnim bakterijama, ali samo u slučaju ako ne sadrže natrijum benzoat.
Smatra se da hleb od belog brašna otežava varenje, ali kada je napravljen od kvasa, on onda postaje pravi melem za želudac.
Probiotici se mogu konzumiati i u obliku dodataka ishrani. Oni se mogu naći u nekoliko formi, a najbolja od njih su kapsule. One se rastvaraju na određenom mestu i imaju najjači efekat.
Drugi oblik dodataka je prah, koji se rastvara u vodi i pije se na prazan stomak. Hlada voda ima ulogu aktivatora korinih bakterija, a prah deluje još u ustima, pre nego što počne put do sistema za varenje.
Najnepreporučljiviji oblik su tečni dodaci, jer se mogu koristiti ubrzo nakon proizvodnje i imaju najmanji efekat.
Kada je reč o probioticima, ne možemo a da ne spomenemo materije koje ih održavaju - prebiotici. Najveća količina ovih materija se može naći konzumiranjem banana, meda, crnog vina, artičoke, mahunarki, voća i integralnih namirnica.
Nedostatak probiotika
Glavni simptomi nedostatka probiotika u telu se manifestuju kao problemi sa varenjem - poremećaj varenja, dijareja, konstipacija, gasovi, mučnine, bolovi u želucu. Postoji i verovatnoća da deficit ovih bakterija prouzrokuje netolerantnost na laktozu ili druge namirnice, infekcije mokraćnih kanala ili gljivične infekcije.
