Čufa (Cyperus esculentis) poznata još kao zemljani badem je biljka koja pripada porodici Cyperaceae. Za rodnu zemlju čufe smatraju se Severna Afrika i Mediteran.
U industrijskim razmerama čufa se gaji pretežno u mediteranskim zemljama. Španci su najveći eksperti kad je čufa u pitanju. Oni izvlače korisno biljno ulje iz njene krtole i smatraju je hranom budućnosti.
Po hranljivim sastojcima nadzemni deo čufe ne odstupa od žitarica. Koristi se kao hrana za domaće životinje, kako u svežem stanju tako i kao silaža.
Nadzemni deo je oštar i trouglast. Širi se i sliva, formirajući neprekinut zeleni tepih koji izgleda prelepo. U podzemnoj razgranatosti čufa formira mnogo čvorova - do 500 komada veličine badema.
Odatle dolazi i drugi naziv čufe - zemljani badem. Kožica krtola je braon boje, a jedro je belo. Plodovi čufe se konzumiraju sa kožom.
Sastav čufe
Sadržaj masnoća u čufi je oko 28% što je opušteno ubraja u grupu uljarica.
Gajenje čufe
Pre zasađivanja krtole se natope u vodi sa sobne temperature tokom tri dana. Kad se tlo zagreje do oko 15 stepeni, sadi se na stalno meso na dubinu od 7-8 cm.
Krtole se stavljaju u gnezda po 3-4 komada, na rastojanju 20 cm jedno od drugog. Niču od 8. do desetog dana. Ako klimatski uslovi nisu povoljni ni zemljani badem neće moći da se zasadi sredinom maja, nakon toga se koriste sadnice. Ovaj metod je bolji jer daje veći prinos.
Čufa dobro podnosi prve hladnoće u septembru. Sakupljanje se javlja samo kad listovi počnu da se suše i žute (to se dešava krajem septembra). Kasno sakupljanje čufe doprinosi kako boljem zrenju tako i formiranju veće količine ulja.
Sakuplajnje čufe treba da se vrši po suvom vremenu. Izvađene krtole se očiste prstima na metalnoj rešetki, peru se i suše na suncu ili u odgovarajućoj prostoriji. Čufa se čuva u podrumu ili prostoriji koja je dobro zaštićena od glodara. Čuva se dobro i u sobnim uslovima.
Čufa u kulinarstvu
U fabrikama slatkiša mnogih zemalja čufa se dodaje u kakao, torte, bombone, čokolade. Od nje se pravi i alva. U domaćim uslovima od krtola zemljanog badema može da se napravi marcipan.
Za taj cilj detaljno se operu krtole i osuše. Mute se miskerom, ali prethodno se zapeku na tihoj vatri.
Dobijena smesa se meša sa šećerom u prahu u odnosu 2:1, preliva se prokuvanom hladnom vodom, i ravnomerno se zamesi. Smesa se stavlja u šerpu i zagreva na slaboj ringli. Oblikuje se dobro i bez lepljivih aditiva, jer je veoma elastična. Od nje se prave bombone različitih oblika.
Krtole od čufe se mrve u avanu i dodaju u brašno za pečenje kolača i različitog keksa. Od mnogo dobro isušenih i ispečenih u rerni krtola pravi se sjajna dijetalna kafa. Aromatična pečena čufa čak nadmašuje ukus kestena.
Koristi od čufe
Čufa se mnogo dobro usvaja u organizmu što joj određuje dostojno mesto u zdravoj ishrani. Španci izvlače mleko iz plodova čufe, koje ima lekovita svojstva i koristi se za lečenje bolesti gastro-intestalnog trakta.
Za tu svrhu izmrvljene sveže krtole se prelivaju toplom vodom u odnosu 1:4. Ostavljaju se da odstoje jednu noć, filtriraju se i istovremeno s tim provlače kroz sito. Dodaje se šećer po ukusu.
