Prilikom prpreme pogača, kolača i keksića, svaki kuvar koji sebe poštuje koristi kvasac. On u sebi sadrži kvasac koji čini testo mekim i nadošlim. Kada dođe vreme da se pripremi kolač, svako poseže za jednim od dva hemijska sredstva za narastanje - soda bikarbona ili prašak za pecivo.
Naziv bakpulver dolazi iz nemačkog jezika i označava prašak za pečenje. Sastoji se od 2:1 sode za hleb i limuntusa i malo skroba. Prašak za pecivo je lak za pripremu i u domaćim uslovima.
U jednu kašičicu sode za hleb dodajte 1/4 kašičice limuntuda i mali prstohvat skroba. Neko voli više sodu za hleb, pošto limuntus neutralizuje mirise, koji ponekad ostaju u slatkišima ako koristite samo nju.
Zbog sadržaja skroba, koliko god i da ga je minimalno u prašku za pecivo nalazi se fosfat, gluten i laktoza. To bi pravilo problem kod ljudi koji su netolerantni na gluten. Za njih postoji prašak za pecivo bez glutena ili druga alternativa - soda.
Prašak za pecivo se dodaje u smesu na kraju, pre nego što je stavite da se peče. Prilikom pripreme mafina on se stavlja u suve sastojke.
Od njega stavljate po malo, inače postoji rizik da se ne pomeša dobro i testo može da bude kiselo na nekim mesitima. U testo sa dodatim praškom za pecivo nije potrebno da se dodaje ni kiselo mleko, ni sirće.
Ako odlučite da koristite sodu bikarbonu i recept to traži, pre toga posebno treba na kratko da je "ugasite". To se dešava kada potrebnu količinu sode stavite u čašu kiselog mleka. Kad prestane da "vri", smesa je gotova da se doda u testo. Testo sa sodom ne traži nadolaženje pre pečenja.
Oba sastojka se stavljaju na kraju, da bi počeli da deluju u isto vreme kad i pečenje.
Priprema kolača je viši nivo u kulinarstvu. Kada pripremate neki kolač, poštujte ono što se traži od vas sve u gram, ako želite da imate uspešan rezultat.
U većini recepata možete koristiti i sodu, i prašak za pecivo, tako da je izbor individualan.
