Bundeva je biljka koja spada u tzv. voćno povrće. Omiljeni desert mladih i starih, ona je izuzetno korisna i zdrava.
Kada odlučite da uzgajate bundeve, najpre za taj cilj treba da izaberete odgovarajuće mesto. Bundeva dobro raste na mestima ogrejanim suncem i zaštićenim od vetra. Izabrana zemlja treba da bude bogata hranljivim materijama, dobro nahranjena prethodnom biljnom kulturom.
Obrada zemljišta se vrši tokom jeseni. Počinje se sa tanjiranjem, kojim se uništava korov, nakon čega se duboko uzore - otprilike 30-35 cm. Kroz oranje se unosi stajsko gnojivo, fosforno i kalijumsko đubrivo.
Na proleće zemljište ponovo počinje da se obrađuje, tako što se stvara dobar toplotni i vazdušno-gasni režim u zemiljištu. Za taj cilj, zemljište se kultiviše 1-2 puta na dubini od 12-14 cm bez obrtanja zemljišnog sloja, unoseći po 25-30 kg amonijum nitrata na 10 ari.
Setva bundeva se vrši krajem aprila, kada temperature na 10 cm dubine u zemlji dostignu 14 °С. Treba imati u vidu i mogućnost mraza i izbeći mogućnost da uhvati biljke koje su već nikle.
Pomoću motike se prave gnezda dimenzija 40-50 cm. U svako od njih se stavlja po 5-6 smenki. Postavljaju se kao na spratove, tj. polovina se seje pliće u odnosu na ostale. Za bolji i brži rast je dobro da se praktikuje naklijavanje semena.
Naklijavanje podrazumeva da se prethodno potope 10-12 sati u mlakoj vodi (28-30°С). Za deset ari će vam biti potrebno oko 300-500 semenki.
Nakon iskopavanja je dobro da se na gnezda baci dobro ugnjilo stajsko đubrivo koji će držati vlagu i površinu će uvek održavati rastresitom. Kada je seme posejano, potrebna je redovna obrada zemljišta, kao što je okopavanje i zalivanje kao i borba sa korovom.
Prvo okopavanje bundeva se vrši nakon formiranja prvog pravog lista, a drugo se pravi pre nego što su biljke u potpunosti pustile bočne grane. Kada bilje formiraju 2-3 prava lista, oni se rasađuju i seku, tako što ostaje po 1 biljka u gnezdu.
Čak i da vam ne ostane vremena da redovno zalivate bundeve, ne brinite se - one imaju dobro razvijen sistem korenja i odličnu sposobnost da koriste vlagu iz donjih slojeva zemlje.
Prinos se bere krajem septembra, pre obilnih jesenjih kiša, kada listovi počnu da pregorevaju. Plodovi su jestivi kada su nakon što su ubrani, ostavljeni 20-25 dana na suncu.
Time se poboljšava njihov kvalitet i očuvanje.
