Kada neko spomene litijum, većina ljudi, ne znajući zašto, ima negativnu reakciju. Možda odmah pomisle na film Let iznad kukavičijeg gnezda ili prosto na bolesne ljude sa penom na ustima, agresivnih i nesvesnih pokreta. I zaista, litijum u farmakološkim dozama ima neke strašne posledice. Uprkos tome, on je osnovni mineral, prisutan u mnogo vodenih sistema s nizom korisnih efekata na mozak.
Krajem XIX veka naučnici su proučili i shvatili da litijum može pomoći u stabilizaciji raspoloženja kod pacijenata sa bipolarnim poremećajem. U to vreme, mineralna so je bila korišćena za lečenje gihta. Litijum je prvobitno korišćen i kao sastojak u bezalkoholnim napicima 7 Up. Prva istraživačka studija o mineralu se pojavljuje 1949. g. kada australijski psihijatar Džon Kejd psihijatrijskoj istoriji ostavlja svoj trag. Hiljadu godina pre toga grčki nadrilekari su lečili psihičke poremećaje mineralnom vodom - sada smatranom bogatom koncentracijom litijuma.
Pre ere naučnika Džona Kejda lečenje manije bio je obavijeno tamom i povezano sa terapijama elektrošokom ili lobotomijom. Litijum se odjednom pojavio kao moderna i dobrodošla alternativa, a u stvarnosti on je bio prvi uspešan farmaceutski pristup za lečenje psihičkih bolesti. Uprkos tome, sa njegovom upotrebom se povezuje prisustvo nezaobilaznih nuspojava: litijum je toksičan za štitnu žlezdu i bubrege (kao i u velikoj meri i za srce), pomaže i u dobijanju težine. Može da bude čak i fatalan kada se predozira. Ali kada litijum dobro funkcioniše, rezultat je zaista zadivljujuć. Depresija praćena suicidnim mislima, i naglim promenama raspoloženja se koriguje samo u roku od jedne nedelje. Trenutno litijum je jedan od malog broja lekova za koje je dokazano da smanjuje slučajeve samoubistva.
Nedavni članak baca određenu svetlost na pravi mehanizam delovanja litijuma. U istraživanju bipolarnog poremećaja se stiglo do zaključka da postoji povećanje obolelih markera u frontalnom korteksu mozga kod obolelih pacijenata. Takođe, prisutno je povećanje enzima, koji regulišu ekspresiju arahidonske kiseline - polizasićena omega 3 masna kiselina. Naučnici su pacovima davali oskudnu količinu litijuma ili namirnice, koje su u potpunosti bile lišene minerala tokom 6 nedelja, a druga grupa glodara je primala fiksirane doze. Pacovi koji su uzimali litijum imali su manje arahidonske kiseline i veću koncentraciju 17-OH DHA - protivupalni metabolit ribljeg ulja DHA. 17-ОН DHA izgleda suzbija sve upalne proteine u mozgu.
Zanimljivo je da je litijum dokazao svoju efikasnost kao nezamenjiv lek (najmanje u usporavanju progresije) druge upalne i neizmerno fatalne neurotoksične bolesti - amiotrofične lateralne skleroze, poznate i kao bolest Lu Geriga. Koristi minerala se izučavaju u pomaganju lečenja bolesti kao što su AIDS, demencija i Alchajmerova bolest.
Postoje podaci o tome da litijum može da leči zavisnost od alkohola i druge vrste zavisnosti. Sa druge strane, nedostatak dovoljnog unosa minerala može dovesti do pojave simptoma kao što su: jednostavna promena raspoloženja i razvoj manične depresije. Smatra se da njegov nedostatak takođe sreće kod ljudi sklonih samoubistvu.
Naučnici obraćaju pažnju na vezu između litijuma i usvajanja folne kiseline i vitamina B12 u organizmu. Oni su ključne hranljive materije, koje su neophodne za optimalno funkcionisanje mozga. Njihov nizak nivo može dovesti do depresije, razdražljivosti, slabih kognitivnih funkcija, smanjenja umne i fizičke izdržljivosti, kao i raznih neuroloških problema. Na kraju krajeva, svi oni su ponovo povezani sa nedostatkom litijuma.
Većina ljudi kroz konzumiranje hrane unosi oko 2 mg minerala dnevno. Litijum se sreće u dosta namirnica, ako zemljište, u kom se uzgajaju, bogato elementom. Neke mineralne vode i morske alge takođe sadrže ovaj mineral.
Prirodne i hranljive metode za balansiranje koncentracije litijum-orotata mogu da povećaju d oko 10 do 30 mg dnevno, a lekarski recept pod nadzorom lekara ili psihijatra obično može da dostigne unos otprilike 1000 do 1500 mg dnevno.
