Kruška je/zajedno sa jabukom/, jedno od najpopularnijeg voća na svetu. Nije slučajno što je legendarni grčki pesnik Homer opevao kao Dar od bogova.
Grčko poluostrvo Peloponez tokom II pre n. e. je nazivan zemlja krušaka. Tamo je sočnim voćem lečena mučnina i morska bolest.
U grčkoj mitologiji kruške su posluživali kao dar dvema boginjama - Heri i Afroditi, a u Drevnom Rimu - Veneri, Junoni i Pomoni.
Na svetu postoji više od 3000 sorti krušaka. U Evropu voće dolazi iz Južne Azije oko 1000 god. p.n.e., a u Severnu Ameriku - tek 1260. godine.
Sorta Anžu je stvorena u Sjedinjenim Američkim Državama 1840. godine, ali sada najpopularniji je Bartlet. U Evropi ista kruška je poznata kao BonŠeriot ili Vilijams.
Naziv Bartlet dobija zahvaljujući Enohu Bartletu iz Bostona koji kupuje baštu krušaka i bez da zna da voće ima svoj naziv, počinje da ga prodaje dajući mu svoje prezime.
Azijska kruška počinje da se kultiviše u Kini 1134. god. p.n.e.
Kinezi su je nazivali Li i smatrali su je simbolom besmrtnosti. Slomiti ili iseći stablo kruške smatralo se lošim znakom.
Na kineskom jeziku fen li ima dva značenja: da pokloniš krušku i da se razdvojiš od nečega ili nekoga. Zato nije bilo prihvaćeno da se daruje ovo voće, jer je vodilo do svađi i razdvajanja zaljubljenih.
Pre nego što se pojavio duvan, u Evropi su se pušili uvijeni listovi kruške.
Drvenasti deo stabla kruške je idealan za pravljenje kuhinjskog posuđa, s obzirom da ne zadržava mirise i mrlje i ne propušta vodu. Tanjiri i pribor od kruške mogu da se peru u mašini za sudove.
Od drvenjače se takođe pravi nameštaj i muzički instrumenti.
U starim arapskim medicinskim spisima piše da kruška leči bolesti pluća, bolesti bubrega i skida temperaturu.
Čak i neisečena, kruška daje neobičnu nežnu aromu. Što je zrelija i korisnija, to je jači tajmiris.
Ovo voće je korisno za srce, plus ovo poboljšava metabolizam, pomaže kod anemije i leči anginu. Razlog je bogat sadržaj vitamina A, B, P i PP, kao i mineralima, eteričnim uljima, šećerima, fitoncidima, flavonoidima, folnom kiselinom.
