Jedno od najrasprostranjenijeg žbunja u našoj zemlji je dren. Uzgaja se kao dekorativna biljka i raste na mestima sa nadmorskom visinom do 1300 m. Drenjina je plod žbunastog drveća. Crvene je boje, duguljasta i sa vretenastom košticom. Meseci tokom kojih drenjina zri su od avgusta do oktobra. Sazrele drenjine imaju prijatan slatko-kiseli ukus, sa blago trnovitim notama.
Kada su drenjine spremne za branje
Za lečenje se koriste zreli plodovi biljke, a ponekad mlade grane i kore. Spremni za branje su oni plodovi koji dobiju crvenu boju. Skupljaju se, bez čekanja da omekšaju. Treba da se otkinu zajedno sa drškicom kada je vreme suvo, pošto se vlažni plodovi lako oštete.
Čuvanje i sušenje drenjina
Drenjine mogu da se čuvaju ne više od 10 dana, ubrane u običnim uslovima. Ne treba ih prati, s obzirom da ih brzo prekrije plesen prilikom čuvanja. U otkinutim drenjinama protiču biohemijski procesi i zbog toga plodovi postaju tamni, mekani, dobiju na slatkoći i budu veoma ukusni, a njihov trnovit ukus gotovo iščezava. Upravo tada su najpogodniji za svežu konzumaciju. Kada odlučimo da sušimo drenjine, one treba da budu dobro sazrele i tvrde. Sušimo ih u suvim i provetrenim prostorijama, raspoređene su, bez dodirivanja. Od 1 kg svežih plodova se dobija približno 100-150 g suvih drenjina.
Koristi od drenjina
U plodu se nalazi velika količina vitamina C, fruktoza, glukoza, pektini, vitamin P, tanini, kalijum, fosfor, magnezijum, gvožđe. Korisne su kod anemije, kod kardiovaskularnih oboljenja, kod problema sa bubrezima i bolestima jetre. Pomažu kod bolesti koje se javljaju sa zadržavanjem tečnosti u organizmu.
Drenjine pokazuju blagotvoran uticaj na alkalno-kiselinsku ravnotežu u telu. Korisne su i kod gihta, gastrointestinalnih krvarenja i metaboličkih poremećaja. Sveži ili sušeni plodovi se koriste kod gastrointestinalnih poremećaja stezanja i kao pomoćno sredstvo kod gastritisa, kolitisa i dijareje sa krvarenjem.
U nedostatku vitamina C za konzumaciju su korisne kako sveže drenjine, tako i sušene. Imajte u vidu da prilikom sušenja crveni plodovi skoro u potpunosti gube vitamin C, ali čuvaju dobre kvalitete ukusa i mogu da se koriste u pripremi čaja. Pogodne su i za napitek od vina. Vino od drenjina je isto toliko bogato vitaminima, kao i vino od šipurka.
Narodna medicina sa drenjinama
Kod povišene temperature veoma osvežavajuće deluju sokovi i sirupi od ovog voća. Odvarak od sušenih drenjina se sprema kada postoji problem sa prolivom, dve supene kašike sušenih drenjina se namoče u 250 ml hladne vode i prestoje celu noć na hladnom. Drugog dana se vade i pije se 1-2 puta.
Za grgljanje prilikom krvarenja desni se pravi smesa tako što se dve supene kašike sušenih drenjina preliju sa 250 ml ključale vode. Ohlađenom tečnošću se grglja ili može da se pije kao čaj 1-2 puta tokom dana.
Marmelada od drenjina
Drenjine, odstojale 2-3 dana kako bi omekle, se očiste od drški, stave se u posudu sa malo vode i kuvaju se. Posle se gnječe i pasiraju kroz sito da bi se odvojile kožice i koščice. U dobijenu kašu se dodaje šećer /na 1 kg kaše se stavlja 1/2 kg šećera/ i sipa se u tepsiju. Kuva se na umerenoj vatri uz neprestano mešanje, dok na drvenoj špatuli ne počne da se prikazuje trajni trag. Marmelada se sipa u vruće tegle i zatvara se poklopcima.
