Svako ko je nekada pojeo veliku porciju čipsa, kokica ili prženih krompirića, zna da im je teško odoleti.
Dosta ljudi konzumira veoma mnogo soli u svojoj hrani i apetit za slanim još uvek je često sretan problem.
Neki ljudi veruju da je želja za određenom hranom znak da telo ima nedostatak nečega, ali to obično nije tako. Većina apetita je povezana sa nezdravom hranom, koja nudi malu ili gotovo nikakvu sitost.
Apetit za slanom hranom se često sreće i obično je rezultat faktora kao što je dosada ili stres. Ponekad je želja za nečim slanim povezana sa medicinskim stanjem ili nedostatkom natrijuma.
U ovom članku govorimo o sedam razloga zbog kojih možemo da osećamo neobjašnjivu glad za slanom hranom - uključujući nedostatak sna, prekomerno znojenje i neka osnovna oboljenja.
1. Stres
Kada nivo stresa poraste, dosta ljudi žudi za omiljenom hranom kako bi im bilo lakše. Hrana koju ljudi žele u sličnom momentu je često bogata mastima, šećerom i soli.
Navika da konzumirate slične proizvode može da smanji celokupno ljudsko zdravlje. Jedan članak u Journal of Health Psychology je ustanovio značajnu vezu između nivoa hroničnog stresa, apetita za hranom i višeg indeksa telesne mase (BMI).
Drugo proučavanje pokazuje vezu između stresa i viših nivoa hormona grelina koji povećava glad. Rezultati proučavanja pokazuju da grelin može da poveća apetit za hranom i da dovede do povećane težine.
2. Nedostatak sna
Ljudi koji ne dobijaju dovoljno sna, mogu češće da osećaju glad za slanim užinama. Proučavanje u časopisu Sleep je ustanovilo da su ljudi, lišeni sna manje sposobni da odole apetitu za omiljenom nezdravom hranom, što vodi do povećanja telesne težine.
S obzirom da nedostatak sna može da bude povezan i sa drugim zdravstvenim problemima, ljudi koji konstantno nisu u stanju da odmaraju, mogu da požele o tome da porazgovaraju sa svojim lekarima. Poremećaj sna, stres i nagomilani grafici su često krivi, ali medicinski stručnjak može da predloži jasnu dijagnozu i potencijalan plan lečenja.
3. Dosada
Obroci iz dosade predstavljaju emocionalnu ishranu, slično ishrani prilikom stresa. Da bi se odredilo da li se želja za slanišima pojavljuje zbog dosade ili gladi, korisno je da se potraže signali za glad tela. Prava glad se dešava kada je čovekovom telu potrebna hrana. Ako čovek nije jeo nekoliko sati, onda oseća pravu glad.
Drugi znakovi gladi uključuju:
• bučan želudac;
• želja da se jede bilo koja hrana, a ne konkretna;
• želja za jelom, koja vremenom postaje sve jača.
Ovi znakovi pokazuju da je vreme da jedete. Slane namirnice sa visokim sadržajem masti retko su dobar hranljivi izbor.
Umesto toga, čovek treba da traži nešto zdravije kato što je sirovo voće ili povrće. Ove odluke mogu da svedu unos soli na minimum, istovremeno umirujući želju za hrskavom, zadovoljavajućom hranom.
4. Prekomerno znojenje
Znoj sadrži so, tako da kada se čovek znoji, nivoi natrijuma se smanjuju. Za većinu ljudi blago znojenje nije povod za uznemirenost. Nivoi natrijuma se značejno ne smanjuju prilikom svakodnevnog znojenja i obično je potrebna samo voda koja će vratiti izgubljenu tečnost.
Ateltičarima, aktivnim sportistima ili ljudima koji mnogo rade u vrućoj sredini, možda je potrebno više soli, kako bi zamenili ono što se gubi kroz prekomerno ili dugotrajno znojenje.
Kada čovek izgubi preterano mnogo natrijuma, njegovo telo počinje da traži so. Jedno proučavanje je ustanovilo da ljudi koji rade u vrućim uslovima 10 sati mogu da izgibe 15 grama soli, iako to može da varira u širokim granicama.
Napici sa elektrolitima ili sportski napici mogu da se preporuče ljudima koji previše dugo treniraju ili koji duge sate provode u vrućoj sredini. Ovi napici sadrže natrijum i druge elektrolite koji mogu da nadomeste ono što je izgubljeno kroz znojenja.
5. Predmenstrualni sindropm (PMS)
Jedna žena može da preživi različite fizičke i emocionalne promene tokom dana koji vode do menopauze. Ove promene su poznate kao predmenstrualni sindrom (PMS).
Želja za hranom, uključujući želju za slanim namirnicama je često sretan simptom. Ovi apetiti mogu da budu povezani sa hormonskim kolebanjima.
Žene koje osećaju glad, povezanu sa PMS-om, mogu da uzimaju:
• Kalcijum i vitamin B6: Proučavanje iz 2016. godine je ustanovilo da su žene koje su uzimale 500 mg kalcijuma i 40 mg vitamina B6, imale manje simptoma PMS-a, nego one koje su uzimale samo vitamin B6;
• Akupunktura i lekovite biljke: Pregled proučavanja pokazuje da su žene koje su koristile akupunkturu i biljne lekove, imale 50% manje simptoma PMS-a;
• Oralni kontraceptivi (kontracepcijske pilule): Kontracepcijske pilule poboljšavaju simptome PMS-a, prema jednom nedavnom proučavanju iz 2016 godine. Uprkos tome, kontracepcijske pilule mogu da imaju neželjene efekte i rizike koji treba da budu razmotreni sa lekarom.
6. Adisonova bolest
Adisonova bolest ili nadbubrežna insuficijencija nastaje kada nadbubrežne žlezde ne proizvode dovoljno hormona. Ovi hormoni regulišu reakciju organizma na stres i regulišu krvni pritisak. Kao rezultat toga Adisonova bolest može da prouzrokuje veoma nizak krvni pritisak i naglu želju za slanim.
Osim želje za slanim, ljudi sa Adisonovom bolešću mogu da osećaju:
• slabost;
• dugotrajni umor;
• slab apetit ili neplanirani gubitak telesne težine;
• bolove u želucu;
• mučninu, povraćanje ili dijareju;
• vrtoglavicu ili nesvest zbog niskog krvnog pritiska;
• nizak šećer u krvi, koji se zove hipoglikemija;
• depresiju ili razdražljivost;
• glavobolju;
• neredovne menstrualne cikluse, ili izostatak ciklusa.
Adisonova bolest može da se pojavi zbog:
• autoimunog poremećaja;
• tuberkuloze;
• HIV i AIDS;
• nekih bakterijskih i gljivičnih infekcija;
• problema sa hipofizom;
• prekidanja dugoročnih steroidnih lekova.
Adisonova bolest iziskuje lekarsku pomoć, da bi se nadoknadili hormoni koje nadbubrežne žlezde ne proizvode. U teškim slučajevima čovek može da dobije i nadbubrežnu krizu. To se dešava kada se nivoi kortizola u organizmu spuste do opasnih nivoa. Nadbubrežna kriza iziskuje hitnu medicinsku pomoć.
7. Barterov sindrom
Barterov sindrom /Bartter/ je genetička bolest. Ljudi sa Barterovim sindromom ne mogu da reapsorbuju natrijum u bubrezima. Kao rezultat toga, gube veoma mnogo natrijuma kroz urin, što vodi do gubitka kalijuma i kalcijuma.
Zbog niskog nivoa natrijuma, ljudi sa Barterovim sindromom mogu da žudeti za soli. Takođe mogu da osećaju:
• sporo povećanje telesne težine, primećeno kod dece;
• zatvor;
• neophodnost za čestim uriniranjem;
• kamenje u bubrezima;
• nizak krvni pritisak;
• grčeve u mišićima i slabost.
Ovaj sindrom obično se dijagnostikuje u ranom dečijem uzrastu kroz ispitivanje urina i krvi.
Veoma često slaniši su prosto glad za hranom, koja se pojavljuje zbog stresa, umora, dosade ili PMS-a. Uprkos tome, konstantna želja za slanim može da bude indikacija za određena medicinska stanja.
Ako očigledan uzrok vaše želje za slanim ne može da bude pronađen ili su mogući rizični faktori za bubrežne ili nadbubrežne probleme, tada čovek treba da razgovara sa svojim lekarom.
