Jačina vina zavisi od količine šećera, koji se koristi prilikom njegove pripreme. Pri fermentaciji od šećera se obrazuje spirt.
Dodavanje otprilike 20 grama šećera na 1 litar vode povećava jačinu vina za otprilike 1 stepen. Za dobijanje na primer vina od 11 stepeni, treba 220 grama šećera na litar tečnosti.
U samom voću postoji određena količina šećera, zato se u nekim slučajevima dodaje manje. Unapred treba da se zna sadržaj šećera u voću od kojeg će se praviti vino kako bi mogla da se odredi potrebna količina za dodavanje.
Belo vino treba da ima određenu kiselost - otprilike 6-7 grama na litar. Regulisanje kiselosti se dešava dodavanjem vode u procesu fermentacije.
Jabukov sok se ne rastvara u vodi, s obzirom da kod njegove fermentacije kiselost sama opada. Koristi se zdravo, zrelo i najbolje upravo ubrano voće.
Sok, a kasnije već vino, ne treba da budu izloženi svetlosti, treba što je moguće manje da imaju dodir sa vazduhom i ni u kakvom slučaju sa metalom, posebno cinkom.
Sok iz voća se dobija kada ono prođe kroz mašinicu za mlevenje mesa, čiji su delovi prekriveni lakom otpornim na kiseline ili ih istucajte drvenim čekićem u drvenom koritu ili kofi.
Za fermentaciju, sok se prebacuje u emajliranu, glinenu ili staklenu posudu. Tamo se njegova temperatura poveća za 8-10 stepeni. Pregrejavanje je opasno za vinski kvasac, zato treba da se drži na prohladnom mestu sa temperaturom od 18-20 stepeni i ne više od 25 stepeni.
Nakon 3-4 dana fermentacija se vidno smanjuje. To je momenat kada se po drugi put dodaje šećer istopljen u vodi. Nakon nedelju dana se dodaje poslednja porcija šećera.
Gotovo vino se sipa u flaše i ostavlja se na oko mesec dana u podrumu ili drugom odgovarajućem mestu, kako bi moglo da posvetli i da dobije svoju pravu boju.
