So nazivaju belom smrću, jer neverovatno povećava rizik od iznenadne smrti kao posledice srčanih oboljenja. To nije jedina šteta koju najpopularniji začin u kuhinji nanosi našem zdravlju.
Konzumacija veće količine soli dovodi do zadržavanja vode u organizmu. Suvišna tečnost nas čini nadutijima, a i pojačava osećaj diskomforta od tog stanja. Preterano mnogo tečnosti znači i viši krvni prisak. To pak sa svoje strane povećava rizik od moždanog udara. Pri redovnoj upotrebi slanije hrane, receptori ukusa se navikavaju na taj ukus i vremenom se potreba za natrijumom povećava. Veliki unos soli je direktno povezan sa bolestima kardiovaskularnog sistema. Višak soli duplo povećava rizik od moždanog udara kod djabetičara.
Ovo opštepoznato mišljenje je na putu da bude opovrgnuto. Novo istraživanje dokazuje da zapravo slana hrana ima neznačajnu ulogu u razvoju bolesti srca.
Ovo nije slučajna izjava, već tvrdnja, rezultat opsežnih studija, čiji je cilj da se ustanovi kakva je veza između upotrebe soli i rizičnih bolesti. Analiza eksperimenata ne dokazuje tvrdnju da je čak i mala količina soli štetna.
Naučnici govore da jedino preterano povećane dnevne doze natrijuma, više od šest grama, imaju štetan uticaj na telo.
Iranski naučnici pak tvrde da ukoliko konzumiramo neposoljene orašaste plodove, to će imati blagotvoran uticaj na zdravlje i da će smanjiti opasnost od srčanih probelma.
Jasno je da je granica između štetnosti i koristi od natrijuma veoma tanka. Gledano sa fiziološke tačke gledišta, natrijum hlorid je veoma važan sastojak koji igra veoma važnu ulogu u velikom broju vitalnih procesa. Jodirana so sprečava teške bolesti.
Dakle, potpuno izbacivanje soli iz ishrane nije najbolja stvar koju možete učiniti svom telu. Dnevna konzumacija soli do 5 grama neće stvoriti zdravstvene rizike. Oni dolaze ne toliko od direktnog soljenja domaće hrane, već od kupljene pakovane hrane koja je posoljena.
Dodavanje dodatnih količina zapravo ne stvara uslove za prekomernu upotrebu, na šta treba da se pazi.
