Fizalis je malo poznato voće kod nas. Za njegove ukusne i zdrave prednosti se odavno zna u Americi. Poznat je još kao paradajz u ljuski, meksički paradajz, jevrejska jagoda, carigradsko grožđe, trešnja sa zemlje.
Fizalis se sreće pretežno u Americi i ređe u Aziji i Evropi. Karakteristično za voće kulturnih vrsta i sortova fizalisa je to što su obloženi u mehur, koji se zove čaša ili mahuna. Najčešće kad uzre, cvet ima je bledožut ili zelen, a postoji i ljubičasto voće.
Na našim prostorima ga ima veoma malo, sreće se pod imenom "povrće fizalis", još češće se gaji kao dekorativno saksijsko bilje i u dvorištu.
Uz korišćenje plodova fizalisa postoje mnogo uslova, što je istina, i to je jedan od razloga za njihovu slabu upotrebu kod nas.Mnogo sorti, nakon što uzru, dobijaju neprijatan miris i ukus, i zbog toga treba da se beru zeleni.
Najčešće je to trenutak kada nisu toliko porasli da bi se rascepila mahuna. Da bi ukus bio optimalan, ne treba da se beru ni previše rano, ni previše kasno. Osnovno postoje četiri kultivisane sorte fizalisa:
Peruanski fizalis (Physalis peruviana) - moćna, biljka sa dosta listova, sa sitnim voćem (6-12 g). Ono je mnogo ukussno i neverovatnog mirisa. Koristi se u svežem stanju, prerađeno ili osušeno.
Meksički fizalis (Physalis aeguata) - ima moćno, polustojeće stablo sa zelenim-tamnozelenim listovima. Voće je krupno i dostiže do 80 g, u zavisnosti od sorte i uslova gajenja. Ova sorta je izdržljiva - izdržava do -2 stepena.
Peruanska jagoda (Physalis pubescens) - moćna biljka sa puno lišća. Ima sitno, ali dosta ukusno voće (5-10 g), sa mirisom jagoda.
Plodovi meksičkog fizalisa se koriste za - salate, turšije, supe, a u Meksiku je osnovni sastojak za "salsa verde" (zeleni sos). U zavisnosti od sorte, ukus ovog malog voća je veoma prijatan, blago kiseo, oscežavajući, kiselo-sladak.
Osim što ima odlične kvalitete ukusa, fizalis može da se pohvali i sa svojim lekovitim svojstvima. Voće je bogato sastojcima koji su korisni za organizam. To određuje njeguvu široku upotrebu u svetu u svežem stanju, kao desertno voće, u voćnim salatama, kokteli ili prerađeni u obliku soseva, u džemovima, kompotima, likerima i drugim napicima.
Kao peruanski, tako i meksički fizalos se odlikuje sadržajem ugljenih hidrata, koji su dobri za ljudski organizam, belančevinama, organskim kiselinama (pretežno limunskom), vitaminima (vitaminima C, B komplekosom i karotenom), kalcijumom, magnezijumom, u posebno velikim količinama fosfornih, ali i drugih mineralnih soli.
Mnogo profilaktičkih i lekovitih dejstava fizalisa postoji, koji se danas koriste u medicini. Antiseptička svojstva voća su široko priznata i često se preporučuju kod upale disajnih organa. Napitak od voća ili čaj od listova fizalisa je veoma korisno i koristi se od strane asmatičara.
Smatra se da voće pomaže kod pročišćavanja krvi i odvajanja albumina od bubrega. Njihova česta upotreba štiti organe za varenje od razvoja unutrašnjih parazita, a flavonidi koji se nalaze u njima, deluju smirujuće.
