Kao i vitamini, tako su i minerali sastojci koji se nalaze u hrani i pomažu našem telu da raste i da funckionište pravilno. Posle kalcijuma, fosfor je drugi najrasprostranjeniji mineral u organizmu.
On i kalcijum zajedno rade kako bi održali zdravlje u kostima. Prema medicinskom centru Merilend oko 85 % fosfora se nalazi u kostima i zubima. Njegova visoka odnosna koncentracija u organizmu se zove hiperfosfatemija.
Funckija fosfora
Veći deo fosfora se povezuje sa kalcijumom kao kalcijum fosfat u tkivu kostiju. Preostali deo je rasptostranjen u ćelijama i tkivima u celom telu. Fosfor ima nekoliko uloga u organizmu. On pomaže komunikaciju između ćejija. Drugo njegovo svojstvo je to da aktivira upijanje vitamina iz grupe B i deo je adeonzin tri-fosfata- prve energije organizma na hemijskom nivou. Fosfor još pomaže funkcionisanju procesa u bubrezima.
Visok nivo fosfora
Pošto je fosfor u izobilju u većini hranljivih namirnica, njegov nedostatak se retko sreće. Njegov visok sadržaj u krvi je ćešća pojava. Zbog delikatnog balansa između fosfora i kalcijuma koji treba da se održava, konzumiranje previše fosfora, bez dovoljnog unosa kalcijuma može imati negativne posledice. Ishrana bogata fosforom povećava potrebu za kalcijumom. Pošto bubrezi kontrolišu koliko fosfora ima u krvi, njihovo oštećenje je drugi često sretan razlog za visok fosfor.
Posledica visokog sadržaja fosfora
Prema Američkoj asocijaciji pacijenti sa oboljenjima bubrega je da se ne osećaju simptomi visokog fosfora, ali da postoje neprijatne posledice po zdravlje uprkos tome.
Dalje gomilanje još više fosfora u organizmu može dovesti do oboljenja kostiju, kardiovaskularnih problema i zadržavanja mineralnih naslaga u bubrezima, srcem, krvnim sudovima, plućima, zglobovima, kožom i očima. Zahvaljujući uskoj vezi između fosfora i drugih vitamina i minerala u telu, njegov visok nivo može da disbalansira odnos životno važnih satojaka. Simptomi mogu da uključe svrab po koži, crvenilo očiju, bolove u zglobovima i u kostima.
Lečenje
Visok nivo fosfora može da se potvrdi analizom krvi. Obično lečenje uključuje određen režim ishrane i unos lekova koji pomažu bržem izbacivanju fosfora iz organizma.
U današnje vrem se primećuje njegov visok nivo, što se povezuje sa široko rasprostranjenim navikama za konzumiranjem polugotovih proizvoda i različitih bezalkoholnih napitaka. Takođe je i od značaja to da se ljudi u razvijenim društvima češće hrane mesom, što /posebno crvenim/ daje organizmu i do 20 puta više fosfora, nego kalcijuma.
Ako uzimate više voća i povrća sa visokim sadržajem kalcijuma i u isto vreme sa niskim vrednostima fosfora, to je dobar način da se sami pobrinemo o svom zdravlju.
Pomorandža, kupus, a od začina - cimet i bosiljak su odgovarajući za ishranu, koja se odnosi do povećanja kalcijuma, a da se fosfor u krvi ne povišava, koji se skoro i ne nalazi u ovim namirnicama. Drugi proizvodi koji imaju nizak sadržaj fosfora su brokoli, špargle, slačica, celer, kuvana šargarepa, trešnje, mandarine, grejp i ananas.
Dnevni unos kalcijuma treba da bude 1.300 mg, a fosfora 1, 250 mg.
