bonapeti.rs»Članci»Šta je zbog čega korisno»Da li je želatin štetan

Da li je želatin štetan

Želiran čokoladni puding

Želatin je poluprovidna, mrvljiva, čvrsta supstanca, bezbojna ili žućkaste boje, skoro bez ukusa i mirisa, pravi se dugim kuvanjem životinjske kože, vezivnog tkiva ili kostiju. On se mnogo koristi u sferi ishrane, proizvodnji lekova i industriji.

Želatin je poznat još i kao E441. Verovatno je on najpoznatiji želirajući agens u kuvanju, različite vrste i stepen želatina se koriste u velikom broju hranljivih i nehranljivih sastojaka.

Tipičan primer hrane koja sadrži želatin su želirani deserti ili mleka, sitni slatkiši, žele bombone i kolači kao što su naprimer žele mede, koje deca mnogo vode.

Želatin se može koristit kao stabilizator i sredstvo za zgušćavanje u namirnicama kao što je sladoled, džem, kiselo mleko, pavlaka, sir, margarin, on se koristi i u hrani sa smanjenjenim sadržajem masti, da se stimuliše osećaj za masnoću i to bez dodavanja kalorija.

Od želatina se obično brave obloge u farmakoliškim kapsulama da bi se njihov sadržaj lakše gutao. Hipromeloza je vegetarijanski kolega želatina, ali je skuplji za proizvodnju. Životinjski lepkovi su ustvari nerafinisani želatin.

Krem sa želatinom

On se koristi za držanje kristala halogenida srebra u emulzijama skoro svih fotografskih filmova i fotografskih dokumenata. Uprkos nekim naporima, nisu pronađeni odgovarajući zamenici želatina sa stabilnošću i niskom cenom.

Koristi se kao pokrivač ili odvajajući agens drugih sastojaka kao što je na primer beta karoten, koji se rastvara u vodi, na taj način daje žutu boju bezalkoholnim pićima, koji sadrže beta karoten.

Želatin je usko povezan sa lepkovima i koristi se kao spojni materijal u brusnom papriu. Kozmetički proizvodi mogu sadržati želiranu varijantu želatina pod imenom "hidroliziran kolagen".

Sumnje o bezbednosti želatina

Zbog spongiformnih encefalopatija goveda (BSE) poznatih kao bolest "ludih krava", kao i njegova veza sa Krojcfeld-Jakobovom bolešću (CJD), postojala je mala briga oko upotrebe želatina, koji je dobijen od životinjskih delova.

Jedno istraživanje, objavljeno 2004 godine, međutim, pokazuje da prilikom proizvodnje želatina se uništava veliki deo priona koji se mogu naći u sirovinama.

Uprkos tome, nakon detaljnijih istraživanja što se tiče bezbednosti želatina i polesti ludih krava su od Američke uprave za lekove i hranu se traži da izda upozorenje i stroge smernice za vađenje i preradu želatina i za smanjivanje potencijalnog rizika iz spongiformne encefalopartije goveda iz 1997. godine.

Pihtije

Jedna od glavnih neželjenih reakcija koje se mogu pojaviti nakon upotrebe želatina je alergija na želatin. Uprkos tome što se ne sreće često, može se desiti kod osoba sklonim alergijama.

Alergija na želatin može da izazove urtikariju, vrtoglavicu i u retkim slučajevima anafilaksiju. Drugo neželjeno dejstvo od želatina je reakcija na toksine koji se nekad nalaze u želatinu. Pošto se mnogim životinjama daju antibiotici i one jedu drugu hranu koja sadrži pesticide, ovi toksini se mogu pojaviti u želatinu. Mogući simptomi su vrtoglavica, mučnina i problemi sa varenjem.

Mogući neželjeni efekti od preteranog konzumiranja želatina je količini proteina u njemu koji mogu dovesti do toga da jetra i bubrezi treba da rade jače. Postoje pokazatelji da je previše proteina bez dovoljno ugljenih hidrata koji uđu u organizma, mogu da stvore napetost jetre i iz tog razloga se s vremena na vreme se želatin koristi kao proteinski dodatak.

Facebook
Omiljeno
Twitter
Pinterest

Rejting

4
50
41
30
20
10
Oceni:

Komentari

Pošalji