Penušavim vinima zovemo sva bela, roze ili crvena vina, koja su proizvedena kao rezultat prirodnog procesa fermentacije svežeg grožđa ili vina, pri čemu se pojavljuju mehurići uglen-dioksida.
To može da se desi i dodavanjem ugljen-dioksida metodom po kojoj se proizvode gazirana pića. Norma je da na temperaturi od 20 stepeni pritisak u boci bude bar tri atmosfere. Postoje različite vrste penušavih vina i ovde ćemo ih razmotriti.
Vrste penušavih vina prema načinu proizvodnje
Penušava vina mogu da budu prirodna i dodatno gazirana. Kod penušavih vina, u boci ima mehurića ugljen-dioksida. Ti mehurići su zatvoreni unutra na osnovu odluke vinara. Evo razlika između ove dve vrste vina:
- Prirodna penušava vina - dobivena kao rezultat prirodne fermentacije alkohola. Mogu se dobiti od svežeg grožđa ili od vina. To je takozvani šarma metod (Charmat). Kod njega se biserni mehurići rezultat sekundarne fermentacije gotovog vina, ali se to ne pravi u svakoj boci pojedinačno, već u velikom rezervoaru, koji predstavlja neku vrstu ogromne boce. Tamo teče proces koji je isti kao i u pojedinačnoj boci. Na taj način je proizvodnja jeftinija i štedi se vreme;
- Penušava gazirana vina - dobijaju se samo do već gotovih vina kroz dodavanje ugljen-dioksida direktno u bocu. To nisu prirodna penušava vina, već su gazirana kao bezalkoholni napici.
Poznata penušava vina prema regionina proizvodnje
Šampanjac
Najpoznatije penušavo vino je sigurno šampanjac. On je jedinstveno vino ove vrste, koje se proizvodi samo od tri vrste grožđa - šardone, pino noar i pino mionie. Ovo prirodno gazirano vino se proizvodi samo u oblasti Šampanj u Francuskoj. Razlog da se samo to vino gazira leži u klimi tog regiona. Tamo je dosta hladno i u flašama su se pojavili ti posebni mehurići, koje su u početku vinari pokušavali da eliminišu. Smatrali su da takva vina sa mehurićima nisu dobra, pa čak i da su defektna, jer nisu shvatali da je to prirodni proces gaziranja, koji se stvara tokom fermentacije. Na hladnom vremenu u Šampanji, ovaj proces je spor i kada se vino presipa u boce ono se gazira. Staklo ovih boca treba da bude deblje, kako ne bi eksplodirala boca. Šampanjac je toliko poznato ime danas, da se francuzi na svakakve načine trude da zaštite ime tog vina. Zabranjeno je da se u Evropskoj Uniji, a i drugde u svetu penušava vina nazivaju imenom Šampanjac.
Proseko
Ovim imenom se naziva penušavo vino proizvedeno i Italiji. Proseko je ne samo ime vina, već i sorte belog grožđa iz oblasti Veneto, od kojeg se pravi ovo penušavo vino. Stvari sa Prosekom su otprilike iste kao i sa Šampanjom i Šampanjcem. Ovim imenom se mogu nazivati samo neka laka bela penušava vina proizvedena u određenim oblastima i od specifične sorte grožđa. Postoje i negazirana vina, koja se proizvode os sorte Proseko.
Kava
Španci proizvode penušavo vino pod imenom Kava. Pravi se pre svega u Kataloniji i Valensiji. Prvo penušavo vino je proizvedeno tokom XIX veka. Ovo vino se takođe proizvodi od tri sorte španskog grožđa, belog grožđa, ali i crnog.
