Treba da se unosi četiri do pet porcija voća i povrća na dan. Porcije mogu biti u svežem, suvom ili zamrznutom obliku, kao i u obliku sokova i smutija.
Sveže i zamrznuto voće i povrće imaju viši nivo vitamina i drugih nutrijenata.
Bolji izbor je jesti sveže voće nego piti voćne sokove, pogotovo ukoliko sokovi sadrže dodatni šećer i aditive. Danas su sve popularniji sveži smutiji od voća i povrća, koji sadrže nepromenjen nivo vitamina i nutrijenata, a mogu sadržati različito voće i povrće, te ih možete napraviti po svom ukusu.
Izvor proteina predstavljaju riba, teletina, piletina, jaja, plodovi mora. Postoje i drugi dobri izvori proteina, poput kinoe, koja je poznata i kao kompletni protein i sadrži sve esencijalne aminokiseline. Dobri izvori proteina su takođe sočivo, mahunarke, leguminoze, orašasti plodovi, kao i pečurke.
Visok unos masnoća može povećati rizik od dijabetesa kod bebe.
Nisu sve masti loše, a za zdravu i balansiranu ishranu je neophodan dovoljan unos mononezasićenih i omega-3 masnih kiselina, koje su poznate i kao „dobre masnoće“.
Hrana bogata mastima uključuje ribu, maslinovo ulje, susamovo ulje, avokado, semenke i orašaste plodove.
Dnevni unos kalcijuma je veoma bitan i obezbeđuje se putem mlečnih proizvoda; mleko, jogurt i sir su namirnice bogate kalcijumom.
Unos kolača, biskvita, slatkiša i grickalica treba svesti na minimum. Ove namirnice sadrže izuzetno visoke nivoe kalorija, šećera i masnoća, a imaju malu nutritivnu vrednst i mogu otežati održavanje optimalne težine trudnice i vraćanje na normalnu telesnu težinu nakon porođaja.
U toku 9 najuzbudljivijih meseci u životu, trudnica bi trebalo da se potpuno posveti zdravom načinu života. To podrazumeva da trudnica uz navedeni režim ishrane, treba da popije 2 litra vode dnevno i da šeta najmanje 1 sat dnevno.Zbog bolje iskoristljivosti hranjivih materija kao i zbog prevencije fetalnih oštećenja trudnice treba izbegavaju slatkiše, konzervanse, alkoholna pića, kofein i cigarete.
